Paradajz (lat. Solanum lycopersicum), pripada porodici pomoćnica (Solanaceae) i botanički se smatra voćem, iako se u kulinarstvu koristi kao povrće. Danas je jedna od najzastupljenijih i najomiljenijih namirnica na svetu. Njegova sočna struktura, prijatan ukus i bogat nutritivni sastav čine ga nezaobilaznim delom svakodnevne ishrane. Osim što oplemenjuje brojna jela, paradajz je poznat i po svojim brojnim zdravstvenim prednostima koje potvrđuju savremena istraživanja.

Poreklo i rasprostranjenost

Paradajz vodi poreklo iz Južne Amerike, tačnije sa područja današnjeg Perua, Ekvadora i Meksika. Stari narodi Maja i Asteka koristili su ga vekovima pre dolaska Evropljana.

U Evropu je stigao tokom 16. veka zahvaljujući španskim moreplovcima. U početku je smatran ukrasnom biljkom, da bi kasnije postao jedna od najvažnijih prehrambenih kultura.

Danas se gaji širom sveta, a Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje paradajza. Domaći paradajz, uzgojen na otvorenom polju, posebno je cenjen zbog intenzivnog ukusa, mirisa i bogatstva hranljivih materija.

Najpoznatije sorte paradajza u Srbiji

U Srbiji se najčešće gaje sledeće sorte:

• Volovsko srce – krupan, mesnat i veoma ukusan paradajz.
• Jabučar – tradicionalna sorta pravilnog oblika i bogatog ukusa.
• Šljivar – izdužen plod idealan za preradu i pripremu sosa.
• Novosadski jabučar – domaća sorta poznata po visokom kvalitetu.
• Saint Pierre – popularna sorta pogodna za bašte i plastenike.
• Big Beef F1 i Matias F1 – savremeni hibridi visokog prinosa.

Vitamini u paradajzu

Paradajz sadrži brojne vitamine:

• Vitamin C – jača imunitet i štiti ćelije od oksidativnog stresa.
• Vitamin A (beta-karoten) – važan za zdravlje očiju i kože.
• Vitamin K – doprinosi zdravlju kostiju i pravilnom zgrušavanju krvi.
• Vitamin E – snažan antioksidans.
• Vitamini B kompleksa – učestvuju u stvaranju energije i pravilnom radu nervnog sistema.

Redovnom konzumacijom paradajza organizam dobija značajnu količinu važnih mikronutrijenata uz veoma mali broj kalorija.

Minerali u paradajzu

Minerali prisutni u paradajzu uključuju:

• Kalijum – važan za zdravlje srca i regulaciju krvnog pritiska.
• Magnezijum – doprinosi radu mišića i nervnog sistema.
• Fosfor – važan za zdravlje kostiju i zuba.
• Gvožđe – učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
• Bakar i mangan – podržavaju brojne metaboličke procese.

Druge hranljive materije u paradajzu

Pored vitamina i minerala, paradajz sadrži:

• Likopen – snažan antioksidans zaslužan za crvenu boju ploda.
• Vlakna – poboljšavaju varenje i rad creva.
• Organske kiseline – doprinose karakterističnom ukusu.
• Vodu (oko 94%) – pomaže hidrataciji organizma.
• Polifenole i flavonoide – štite ćelije od oštećenja.

Zdravstveni benefiti paradajza

Paradajz pruža brojne koristi za zdravlje:

• Štiti srce i krvne sudove – zahvaljujući likopenu i kalijumu.
• Pomaže u regulaciji krvnog pritiska – zbog visokog sadržaja kalijuma.
• Doprinosi zdravlju kože – zahvaljujući vitaminima C i A.
• Jača imunitet – bogat je vitaminom C i antioksidansima.
• Podržava zdravlje očiju – sadrži beta-karoten i lutein.
• Pomaže u kontroli telesne težine – niskokaloričan je i bogat vodom.
• Smanjuje oksidativni stres – zahvaljujući moćnom antioksidansu likopenu.
• Doprinosi pravilnom varenju – zbog prisustva biljnih vlakana.

Najzdravija vrsta paradajza

Najzdravijim se smatra domaći organski paradajz uzgajan na otvorenom polju i sazreo prirodnim putem na biljci. Takvi plodovi sadrže više likopena, vitamina i aromatičnih jedinjenja.

Najbolje je birati čvrste, zrele plodove intenzivne boje, bez mehaničkih oštećenja i znakova truljenja. Sezonski paradajz tokom leta uglavnom ima najveću nutritivnu vrednost.

Negativan uticaj na zdravlje

Iako je veoma zdrav, paradajz kod pojedinih osoba može izazvati:

• Gorušicu i pojačan refluks želudačne kiseline.
• Nelagodnost kod osoba sa osetljivim digestivnim traktom.
• Alergijske reakcije koje su retke, ali moguće.
• Pojačane simptome kod osoba osetljivih na pomoćnice (Solanaceae).

Kod nekih ljudi prekomerna konzumacija može izazvati nadutost ili iritaciju želuca.

Tretiranje paradajza hemijskim sredstvima

Mnogi industrijski uzgajani paradajzi tretiraju se:

• Pesticidima protiv štetočina i bolesti.
• Fungicidima protiv plesni.
• Preparatima za ubrzano sazrevanje.
• Sredstvima koja produžavaju rok trajanja tokom transporta.

Zbog toga je preporučljivo paradajz dobro oprati pre upotrebe i, kada je moguće, birati domaće ili organske plodove.

Uvozni paradajz

Uvozni paradajz često prolazi dug transport i skladištenje, zbog čega se bere pre pune zrelosti. Takvi plodovi mogu imati slabiji ukus i aromu u poređenju sa domaćim sezonskim paradajzom.

Iako izgledaju privlačno i ujednačeno, nutritivna vrednost i kvalitet ukusa često su niži nego kod paradajza koji sazreva prirodno na biljci.

Organski paradajz

Organski paradajz:

• Gaji se bez sintetičkih pesticida.
• Ne sadrži ostatke veštačkih đubriva.
• Ima bogatiji ukus i miris.
• Često sadrži više antioksidanasa.
• Predstavlja dobar izbor za decu i trudnice.

Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na sertifikate organske proizvodnje.

Paradajz u ishrani beba

Paradajz se može uvoditi u ishranu beba nakon navršenih 8 do 10 meseci života.

Može se ponuditi:

• Kuvan i pasiran.
• Kao dodatak povrtnim kašama.
• Oljušten i bez semenki kod mlađih beba.
• Svež u manjim količinama kod starijih beba.

Potrebno je pratiti eventualne reakcije poput osipa ili digestivnih tegoba.

Paradajz u kulinarstvu

Paradajz ima izuzetno široku primenu:

• Sveže salate.
• Sokovi i smutiji.
• Paradajz sosovi.
• Čorbe i supe.
• Punjeni paradajz.
• Pice i testenine.
• Ajvar, pinđur i druge zimnice.

Njegova svestranost ga čini jednom od najkorišćenijih namirnica na svetu.

Produžite svežinu paradajza

Saveti za čuvanje:

• Ne držati nezreo paradajz u frižideru.
• Čuvati ga na sobnoj temperaturi dok ne sazri.
• Zrele plodove potrošiti u roku od nekoliko dana.
• Držati ih dalje od direktnog sunca.
• Ne prati ih pre skladištenja.

Pravilnim čuvanjem paradajz može duže zadržati ukus i svežinu.

Paradajz u narodnoj medicini

U narodnoj medicini paradajz se koristio za:

• Jačanje organizma nakon bolesti.
• Podršku zdravlju srca i krvnih sudova.
• Poboljšanje apetita.
• Održavanje zdrave kože.
• Osveženje tokom letnjih vrućina.

Smatralo se da redovna konzumacija paradajza doprinosi vitalnosti i dugovečnosti.

Crvena Snaga Koja Svakodnevno Čuva Organizam

Paradajz je mnogo više od običnog sastojka u salati. On predstavlja bogat izvor vitamina, minerala, vlakana i moćnih antioksidanasa koji svakodnevno podržavaju zdravlje organizma. Njegov najpoznatiji saveznik zdravlja, likopen, čini ga jednom od najvrednijih namirnica savremene ishrane.

Bilo da ga jedete svežeg, kuvanog, u soku ili sosu, paradajz donosi brojne koristi za srce, imunitet, kožu i celokupno zdravlje. Kada god je moguće, prednost treba dati domaćim, sezonskim i organskim plodovima koji pružaju najbolji ukus i najveću nutritivnu vrednost.

Jednostavan, pristupačan i izuzetno koristan, paradajz ostaje jedan od najvažnijih darova prirode koji zaslužuje mesto na svakodnevnoj trpezi svake porodice.