Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je voće koje je osvojilo svet zahvaljujući svom osvežavajućem ukusu i bogatstvu hranljivih materija. Ova mala zelena bomba s pravom se ubraja među najzdravije plodove današnjice – savršen spoj egzotike, vitalnosti i prirodne energije.

Poreklo i rasprostranjenost

Kivi potiče iz Kine, gde je vekovima bio cenjen i u ishrani i u narodnoj medicini. U Evropu i Novi Zeland stigao je početkom 20. veka, a odatle se proširio na ceo svet. Danas su najveći proizvođači:

• Italija
• Novi Zeland
• Čile
• Grčka.

Njegova otpornost na različite klimatske uslove omogućava da ga susrećemo od umerenih do suptropskih područja.

Najpoznatije sorte kivija

• Hayward – najrasprostranjenija, sočna i tamnozelena.
• Hardy kivi (Actinidia arguta) – manji, slađi, jede se sa korom.
• Gold kivi – žuto meso, nežniji i manje kiseo ukus.
• Baby kivi – mini verzija, idealna za decu i užinu.

Sve sorte obiluju vitaminima, mineralima i antioksidansima.

Vitamini u kiviju

Kivi je prava vitaminska riznica:

• Vitamin C – jedan plod pokriva i više od dnevne potrebe.
• Vitamin K – važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.
• Vitamin E – štiti ćelije i kožu od oksidativnog stresa.
• Vitamin A i folna kiselina – podržavaju vid i regeneraciju tkiva.

Minerali u kiviju

• Kalijum – reguliše krvni pritisak i rad srca.
• Magnezijum – učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija.
• Kalcijum – jača kosti i zube.
• Gvožđe i fosfor – podržavaju metabolizam i stvaranje energije.

Druge hranljive materije

• Dijetalna vlakna – poboljšavaju varenje i regulišu šećer u krvi.
• Antioksidansi – flavonoidi i polifenoli štite od upala.
• Enzim aktinidin – olakšava razgradnju proteina.

Zdravstveni benefiti kivija

• Jačanje imuniteta – zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C.
• Regulacija pritiska – kalijum balansira natrijum.
• Antioksidativno delovanje – štiti od hroničnih bolesti.
• Bolja probava – vlakna i aktinidin olakšavaju varenje.
• Zdrave kosti – kalcijum, magnezijum i fosfor čuvaju čvrstinu.
• Pomoć kod anemije – vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa.
• Prirodna energija – brzi šećeri daju osveženje i snagu.

Negativan uticaj na zdravlje

• Alergije – osobe osetljive na lateks ili enzime mogu reagovati.
• Stomačne tegobe – može izazvati nadimanje kod osetljivih.
• Interakcija sa lekovima – vitamin K može uticati na antikoagulanse.

Tretiranje kivija hemijskim sredstvima

U industrijskoj proizvodnji koriste se pesticidi i fungicidi. Ostaci hemikalija mogu se naći na kori i plodu, pa je važno:

• temeljno oprati kivi pre upotrebe,
• birati organske plodove ili proverene proizvođače.

Uvozni kivi

Najčešće dolazi iz Italije, Novog Zelanda i Grčke.

• Prednosti – dostupnost tokom cele godine.
• Mane – transport može smanjiti svežinu i nutritivne vrednosti.

Organski kivi

• Gajen bez hemijskih đubriva i pesticida.
• Ima intenzivniji ukus i bogatiji nutritivni profil.
• Sertifikati: Bio-Srbija, EU organic, USDA organic.

Kivi u ishrani beba

• Svež kivi – uvodi se nakon 8–10 meseci u obliku pirea.
• Baby kivi – može se davati u manjim količinama kada je mekan.

Važno: pratiti reakciju deteta i izbegavati veće komade zbog mogućeg gušenja.

Kivi u kulinarstvu

• Obožavan u voćnim salatama, smutijima i desertima.
• Koristi se u sosovima za meso, posebno piletinu i ribu.
• Može se sušiti, kandirati ili dodati jogurtu i žitaricama.

Produžite svežinu kivija

• Čuvajte na sobnoj temperaturi dok ne sazri.
• Zreli plodovi ostaju sveži u frižideru do 1–2 nedelje.
• Ne držati pored banana i jabuka – etilen ubrzava zrenje.

Kivi u narodnoj medicini

• Za probavu – pojesti zreo plod pre obroka ili dodati u smuti.
• Za imunitet – mešavina pirea od kivija i kašike meda ujutru.
• Za krvni pritisak – piti svež sok 1–2 puta dnevno.
• Za kožu – kaša od kivija hidrira i osvežava ten.

Zeleno zdravlje na tanjiru

Kivi nije samo voće – on je čuvar imuniteta, energija u malom i prirodan saveznik vitalnosti. Uvrstite ga u svakodnevnu ishranu i uživajte u osveženju koje donosi svaki njegov zalogaj.