Jedan sat deluje kao sitnica.

Šezdeset minuta koje ćemo ovog vikenda jednostavno vratiti unazad.

Ali već u nedelju mnogi će primetiti nešto mnogo veće od promene brojeva na telefonu: jutro će delovati svetlije, veče će stići neverovatno rano, oko pet popodne imaćemo osećaj da je dan već završen, a telo će nekoliko dana pokušavati da shvati zašto doručak, kafa, večera i odlazak u krevet odjednom dolaze u „pogrešno“ vreme.

U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra 2026. godine, u 3:00 sata kazaljke vraćaju na 2:00, čime prestaje letnje i počinje standardno, odnosno ono što svakodnevno nazivamo zimskim računanjem vremena. To znači da će prema satu sunce izlaziti i zalaziti približno sat ranije nego prethodnog dana.

Tehnički dobijamo „jedan sat više“.

Ali naše telo nema dugme +1 sat.

Ono vreme ne meri prema telefonu, već prema mnogo starijem sistemu: svetlosti, mraku, redovnom vremenu spavanja, obrocima, kretanju i navikama koje se ponavljaju svakog dana.

Zato je promena sata odličan trenutak da ne pričamo samo o kazaljkama.

Hajde da pričamo o tome šta se zapravo dešava sa snom, energijom i raspoloženjem kada mrak odjednom počne da dolazi mnogo ranije — i kako da prelazak na zimsko vreme iskoristimo kao mali reset, umesto kao početak zimskog umora.

Kada se pomera sat u Srbiji 2026?

Promena se događa u noći između subote 24. i nedelje 25. oktobra 2026.

Kada u nedelju ujutru bude 3:00, sat se vraća na 2:00.

Drugim rečima:

03:00 → 02:00

Te noći prema satu imamo jedan dodatni čas.

Pametni telefoni, računari i većina modernih uređaja koji imaju uključeno automatsko podešavanje datuma i vremena uglavnom će promenu izvršiti sami.

Ipak, ne zaboravite na:

• zidne i stone satove;
• ručne satove bez automatskog povezivanja;
• sat u automobilu;
• mikrotalasnu pećnicu;
• rernu;
• pojedine termostate;
• kućne uređaje sa ugrađenim tajmerom.

Možda deluje banalno, ali malo šta može pokvariti nedeljno jutro kao dva sata u istoj kući koja pokazuju različito vreme.

Da li zaista dobijamo sat više sna?

Samo ako ga iskoristimo za spavanje.

To što će se kazaljke vratiti ne znači automatski da ćemo se probuditi savršeno odmorni.

Ako u subotu ostanemo budni sat duže zato što „imamo dodatni sat“, praktično smo poništili jedinu neposrednu prednost koju nam promena vremena nudi.

Još je važnije što naš biološki ritam ne gleda na sat na zidu.

Ako se prethodnih nedelja budite u 7:00, telo se naviklo na određeni odnos svetlosti, sna, hrane i aktivnosti. U nedelju će kazaljke govoriti jedno, dok će unutrašnji ritam još kratko očekivati stari raspored.

Zato možete:

• ranije osetiti glad;
• postati pospani ranije uveče;
• probuditi se ranije nego što želite;
• osetiti pad energije u kasnim popodnevnim satima;
• nekoliko dana imati utisak da je vreme nekako „pomereno“.

To obično nije znak da nešto nije u redu.

Telo samo ponovo usklađuje svoj ritam sa spoljašnjim vremenom.

Naš organizam ima sopstveni sat

U telu postoje unutrašnji biološki ritmovi koji približno prate ciklus od 24 sata. Nazivamo ih cirkadijalnim ritmovima.

Oni ne utiču samo na spavanje.

Povezani su i sa:

• budnošću;
• telesnom temperaturom;
• lučenjem hormona;
• apetitom;
• varenjem;
• nivoom energije tokom dana.

Najvažniji spoljašnji signal za ovaj sistem jeste svetlost.

Prirodna svetlost ujutru telu šalje signal da je vreme za budnost, dok mrak uveče učestvuje u procesu kojim organizam prelazi ka odmoru i snu. NIH navodi da su upravo svetlost i tama među glavnim signalima pomoću kojih se naši unutrašnji časovnici usklađuju sa spoljnim svetom.

I tu dolazimo do stvarnog razloga zašto promena sata može da se oseti.

Ne menjamo samo broj na ekranu.

Menjamo vreme u kojem smo izloženi dnevnoj svetlosti.

Dobra vest: Jesenje pomeranje sata obično je lakše

Postoji važna razlika između prolećne i jesenje promene vremena.

U proleće sat pomeramo unapred i praktično gubimo jedan čas noći.

U jesen ga vraćamo.

Za san je prelazak sa letnjeg na standardno vreme generalno povoljniji i obično lakši za prilagođavanje. Stručnjaci za spavanje posebno ističu da standardno vreme bolje prati prirodni ciklus svetlosti i mraka: dobijamo više jutarnje svetlosti, dok raniji mrak može pomoći telu da se uveče priprema za spavanje.

Dakle, nema razloga očekivati katastrofu samo zato što se sat pomera.

Ali postoji druga strana priče.

Mrak će sada dolaziti mnogo ranije.

A upravo to kod mnogih ljudi predstavlja teži deo jeseni.

Zašto nam teško pada kada se smrkne već popodne?

Zamislite sasvim običan radni dan.

Završavate posao.

Pogledate kroz prozor.

Mrak.

Mozak vrlo lako taj prizor tumači kao poruku:

„Dan je završen.“

Problem je što možda nije ni 17 časova.

Tek treba pripremiti večeru, završiti kućne obaveze, izaći u šetnju, provesti vreme sa porodicom ili jednostavno imati deo dana za sebe.

Kada se dnevna svetlost naglo povuče iz popodnevnih sati, lako je skliznuti u obrazac:

posao → kuća → kauč → telefon → večera → još telefon → krevet.

I tako iz dana u dan.

Nije zato iznenađenje što mnogi tokom kasne jeseni imaju osećaj da imaju manje energije i manje želje da izlaze iz kuće.

Ključ je da raniji mrak ne pretvorimo u raniji završetak života tog dana.

Prvo pravilo: Uhvatite jutarnju svetlost

Ako biste iz celog ovog članka zapamtili samo jednu naviku, neka bude ova:

izađite na dnevnu svetlost što ranije tokom dana.

Ne morate da meditirate na vrhu planine.

Ne treba vam nikakav poseban ritual.

Otvorite zavese čim ustanete.

Popijte prvu kafu blizu prozora.

Prošetajte desetak ili dvadesetak minuta.

Odvedite dete peške.

Izađite po hleb.

Prošetajte psa.

Ako možete, deo jutarnjih obaveza obavite napolju.

Prirodna dnevna svetlost predstavlja jedan od najvažnijih signala koji pomažu organizmu da uskladi vreme budnosti i spavanja. NIH među osnovnim savetima za zdrav san posebno navodi redovnu izloženost dnevnoj svetlosti.

U danima nakon promene sata ovaj jednostavan korak postaje još korisniji.

Nemojte u nedelju „spavati do podne jer možemo“

Dodatni sat može delovati kao savršena prilika za veliko nadoknađivanje sna.

Ali ako ustanete nekoliko sati kasnije nego obično, vrlo lako ćete dodatno poremetiti raspored.

Mnogo bolji pristup je jednostavan:

ako ste neispavani, iskoristite dodatni sat.

Ali pokušajte da vreme buđenja ostane približno slično vašoj uobičajenoj rutini.

Za kvalitetan san dugoročno je korisnija doslednost nego beskonačno pomeranje vremena spavanja između radnih dana i vikenda.

Za odrasle je generalna preporuka najmanje oko sedam sati sna, uz individualne razlike u potrebama.

Šta uraditi već večeras?

Ne treba vam posebna „terapija za promenu sata“.

Večeras uradite nešto mnogo jednostavnije.

Nemojte namerno ostajati budni duže

Nemojte razmišljati:

„Ionako se sat vraća, mogu večeras još jednu epizodu.“

Idite u krevet približno kada inače idete.

Dodatni sat neka stvarno bude dodatni odmor.

Večeru nemojte pomerati duboko u noć

Vrlo težak obrok neposredno pre spavanja nije najbolji način da dočekate promenu ritma.

Jedite normalno, kao i drugih večeri.

Smanjite svetlo pred spavanje

Kako se približava odlazak u krevet, smanjite jako osvetljenje u stanu.

Telefon ne mora poslednji da vam vidi lice pre spavanja.

NIH savetuje redovan raspored i ograničavanje ekrana pred spavanje kao deo dobre higijene sna.

Pripremite jutro

Otvorite roletne čim ustanete.

Ako vreme dozvoljava, izađite makar kratko napolje.

Telu će jutarnja svetlost biti mnogo korisnija od još pola sata skrolovanja u krevetu.

Kafa posle promene sata – da ili ne?

Da.

Ne postoji razlog da se odreknete jutarnje kafe samo zato što se sat pomerio.

Problem nastaje kada umor pokušavamo da „gasimo“ kofeinom čitavog dana.

Ako popodne počnete da se osećate neobično pospano, prva reakcija ne mora da bude još jedna jaka kafa u 17 časova.

Kofein može ostati aktivan satima i otežati uspavljivanje kasnije uveče. NIH navodi da stimulativni efekti kofeina kod nekih ljudi mogu trajati i više sati.

Bolje probajte:

• čašu vode;
• deset minuta hodanja;
• malo dnevne svetlosti dok je još ima;
• kratko istezanje;
• nekoliko minuta na svežem vazduhu.

Ako posle toga i dalje želite kafu, barem ćete znati da je pijete zato što je želite, a ne automatski zato što vam se prispavalo.

Ne dozvolite da vam kauč postane „zimski režim“

Jedna od najvećih zamki nakon promene vremena nema veze sa spavanjem.

Ima veze sa kretanjem.

Kada se u 17 časova smrkne, mnogo je teže motivisati se za šetnju nego kada je napolju još dan.

Zato promenite redosled, a ne cilj.

Ako znate da vas mrak demotiviše:

• prošetajte tokom pauze za ručak;
• izađite odmah posle posla, pre nego što sednete;
• napravite 20 minuta vežbanja kod kuće;
• vikendom izađite ranije tokom dana;
• dogovorite šetnju sa prijateljicom umesto večernje kafe u zatvorenom.

Redovna fizička aktivnost može pomoći i snu, energiji i raspoloženju.

Ne treba svaki trening da bude „pravi trening“.

Ponekad je najvažnije samo ne provesti čitavu jesen između stolice, automobila i kauča.

Zašto možemo biti gladni u „pogrešno“ vreme?

Cirkadijalni ritmovi nisu povezani samo sa snom nego i sa apetitom i varenjem.

Zato nije neobično da prvih dana nakon promene sata osetite glad ranije nego što očekujete.

Ako ste prethodne nedelje večerali u 19 časova, vašem organizmu nije važno što sat sada pokazuje 18.

Rutina se još prilagođava.

Nemojte zbog toga praviti dramatične promene u ishrani.

Nekoliko dana nastavite sa približno pravilnim rasporedom obroka i pustite telo da se prilagodi.

Posebno obratite pažnju na jednu jesenju zamku:

raniji mrak + dosada + kauč + grickalice.

Nije svaki večernji odlazak do kuhinje prava glad.

Ponekad je samo nova večernja rutina koja se neprimetno stvara.

Šta sa decom?

Roditelji male dece često mnogo bolje od svih drugih znaju koliko „samo jedan sat“ nije samo jedan sat.

Dete koje se juče budilo u 7:00 možda će narednih dana otvoriti oči kada sat pokazuje 6:00.

A ono ne zna da je država promenila računanje vremena.

Njegovo telo samo zna da je završilo sa spavanjem.

Zato nemojte pokušavati da sve rešite silom prve večeri.

Zadržite poznatu rutinu:

kupanje → pidžama → prigušeno svetlo → priča → spavanje.

Ako je potrebno, vreme odlaska u krevet i buđenja može se postepeno pomerati po desetak ili petnaest minuta.

Jutarnja svetlost, dnevna aktivnost i dosledna večernja rutina pomažu i deci da se lakše prilagode.

I najvažnije:

ako se malo dete nekoliko jutara probudi ranije, to ne znači da vam je zauvek uništen raspored.

A šta ako radim u smenama?

Smenjski rad je posebna priča zato što se biološki sat već suočava sa rasporedom koji često nije usklađen sa prirodnim ciklusom svetlosti.

Ako radite noćnu smenu baš tokom promene sata, proverite sa poslodavcem kako se dodatni sat obračunava i kada se smena formalno završava.

Sa zdravstvene strane, posebno pazite na:

• dovoljan san pre smene;
• bezbednu vožnju kada ste pospani;
• kontrolisanu upotrebu kofeina;
• zamračenu i mirnu prostoriju za dnevno spavanje;
• što stabilniji raspored kada je to moguće.

Pospanost za volanom nije nešto što treba „pregurati“.

Ako jedva držite oči otvorene, bezbednije je stati nego pokušavati da pobedite fiziologiju.

Raniji mrak i raspoloženje nisu izmišljotina

Za neke ljude zimski period nije samo pitanje toga što „ne vole hladnoću“.

Smanjena količina dnevne svetlosti može biti povezana sa promenama energije, sna i raspoloženja.

Većina ljudi neće razviti sezonski afektivni poremećaj, ali blaži „zimski pad“ raspoloženja nije nepoznat: manje energije, veća želja za povlačenjem, više spavanja i manjak motivacije mogu postati izraženiji kako dani postaju kraći.

Zato je sada odličan trenutak da napravimo plan pre nego što dođe decembar.

Ne čekajte da vam se život svede na:

mrak kad krenem na posao + mrak kad se vratim.

Tražite svetlost tokom dana.

Krećite se.

Viđajte ljude.

Planirajte male stvari kojima ćete se radovati.

Jesen ne mora biti tromesečno čekanje proleća.

Napravite „zimski ritual“ koji vam zapravo koristi

Promena sata može biti dobar psihološki znak za početak nove rutine.

Ne mora sve novo početi 1. januara.

Možda je baš kraj oktobra bolji trenutak.

Izaberite nešto malo:

20 minuta večernjeg čitanja umesto telefona.

Šetnju posle ručka.

Čaj i knjigu u 21 čas.

Nedelju bez telefona u krevetu.

Tri kratka treninga nedeljno.

Raniji odlazak na spavanje.

Jedno veče nedeljno bez televizije.

Nije cilj napraviti „savršenu wellness rutinu“.

Cilj je da raniji mrak ne odlučuje umesto vas kako će izgledati narednih pet meseci.

Šta ne treba raditi?

Ne pokušavajte da se „uspavate“ alkoholom

Alkohol može izazvati početnu pospanost, ali to ne znači da daje kvalitetniji san.

Ne uzimajte melatonin samo zato što se sat promenio

Jedno pomeranje sata nije automatski razlog za suplementaciju.

NIH posebno savetuje oprez sa suplementima za spavanje, uključujući melatonin, jer doza u proizvodu ne mora uvek odgovarati deklaraciji, a postoje i mogući neželjeni efekti i interakcije.

Ako imate dugotrajan problem sa spavanjem, mnogo je korisnije utvrditi njegov uzrok nego nasumično dodavati preparate.

Ne ležite mnogo ranije ako niste pospani

Ako inače zaspite u 23:00, odlazak u krevet u 20:30 samo zato što je napolju mrak može završiti gledanjem u plafon.

Krevet treba povezivati sa snom, ne sa višesatnim čekanjem da san dođe.

Ne provodite ceo dan unutra

Jesenje svetlo nije jako kao letnje, ali je i dalje svetlo.

Izađite.

Jednostavan plan za prva tri dana

Ako želite najjednostavniju moguću verziju, uradite ovo.

Nedelja

Ustanite približno u svoje uobičajeno vreme.

Otvorite zavese.

Izađite napolje tokom jutra.

Jedite u približno uobičajeno vreme.

Ne spavajte nekoliko sati popodne.

Uveče smanjite svetla i vratite se normalnoj rutini.

Ponedeljak

Nemojte pokušavati da rešite jutarnju pospanost sa četiri kafe.

Uhvatite dnevnu svetlost pre ili tokom prepodneva.

Prošetajte makar kratko.

Ako vam se u 18 časova čini da je 22, setite se da je to samo novi odnos svetlosti i sata.

Utorak

Već počnite da živite po novom vremenu.

Nemojte svaki osećaj umora pripisivati satu.

Jedite, krećite se i spavajte prema stabilnom rasporedu.

Većina zdravih ljudi prilagođavanje prolazi relativno brzo.

Kada problem više nije samo promena sata?

Ako nekoliko dana spavate nešto drugačije, nema potrebe za panikom.

Ali promena sata ponekad samo otkrije problem koji je već postojao.

Razgovarajte sa lekarom ako nedeljama imate:

• ozbiljne teškoće sa uspavljivanjem;
• često noćno buđenje;
• izrazitu dnevnu pospanost;
• jako hrkanje uz prekide disanja;
• jutarnje glavobolje uz loš san;
• stalni osećaj iscrpljenosti bez obzira na vreme provedeno u krevetu.

Isto važi za raspoloženje.

Ako jesenji pad energije preraste u dugotrajnu tugu, gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste ranije voleli, ozbiljne promene sna ili apetita i problem počne da remeti svakodnevni život, nije potrebno čekati proleće da bi se potražila stručna pomoć.

Najčešća pitanja o pomeranju sata 2026.

Kada se pomera sat u oktobru 2026?

U Srbiji se sat vraća u nedelju, 25. oktobra 2026. godine.

U 3:00 vreme se vraća na 2:00.

Da li se sat pomera unapred ili unazad?

U oktobru se pomera unazad jedan sat.

Da li spavamo sat duže?

Tehnički noć traje jedan čas duže prema satu.

Da li ćete zaista spavati duže zavisi od toga kada legnete i kada se probudite.

Hoće li telefon sam promeniti vreme?

Ako su uključeni automatski datum, vreme i vremenska zona, većina savremenih telefona će to uraditi automatski.

Zašto će se ranije smrkavati?

Pomeranjem na standardno vreme jedan sat dnevne svetlosti prema našem satu prelazi iz kasnog popodneva u jutarnje sate.

Da li je ovo „zimsko računanje vremena“?

U svakodnevnom govoru da.

Preciznije je reći standardno vreme, odnosno CET, dok je period tokom leta CEST.

Ne menjamo samo sat – menjamo ritam cele jeseni

Sutra ujutru telefon će pokazivati novo vreme bez mnogo ceremonije.

Jedan broj će se promeniti.

Ali istovremeno ulazimo u deo godine u kojem će dani biti kraći, jutra hladnija, večeri duže i prirodna svetlost dragocenija.

Možemo to doživeti kao početak nekoliko meseci umora.

Ili kao znak da prilagodimo način na koji živimo.

Da izađemo na svetlost dok je ima.

Da ne odlažemo kretanje do večeri ako znamo da tada nećemo imati volje.

Da ugasimo ekran malo ranije.

Da vratimo neki večernji ritual.

Da ozbiljnije shvatimo san.

I da ne očekujemo od sebe istu energiju u svako doba godine.

Sat ćemo vratiti za jedan čas za nekoliko sekundi.

Organizmu će možda trebati malo duže.

Dajte mu jutarnju svetlost, stabilnu rutinu, dovoljno sna i nekoliko dana da uhvati novi ritam.

A onda nastavite dalje.

Jer zimsko vreme ne mora da znači zimski umor.