Prvi znaci često ne izgledaju ozbiljno.
Koža posle tuširanja malo zateže.
Na potkolenicama se pojavljuju sitne bele linije.
Ruke postaju grublje nego tokom leta.
Usne se češće suše, a krema koju smo mesecima koristili odjednom kao da više nije dovoljna.
Zatim počne sezona grejanja.
Napolju je hladnije, u stanu toplije, tuširamo se toplijom vodom, ruke peremo češće, nosimo više slojeva odeće i koža je svakodnevno izložena potpuno drugačijim uslovima nego tokom leta.
Rezultat kod mnogih ljudi nije samo osećaj „malo suvlje kože“.
Mogu se javiti:
- zatezanje;
- perutanje;
- hrapavost;
- svrab;
- peckanje;
- crvenilo;
- sitne pukotine;
- posebno suve šake, laktovi, potkolenice i usne.
Dobra vest je da sezonska suvoća kože često ne zahteva deset novih kozmetičkih proizvoda.
Mnogo veću razliku može napraviti nekoliko pravilnih promena u svakodnevnoj rutini.
Ali da bismo znali šta da promenimo, prvo treba razumeti zašto koža uopšte postaje suvlja kada stignu hladniji dani.
Zašto koža u jesen i zimu postaje suvlja
Koža ne gubi vlagu samo zato što je napolju hladno.
Problem nastaje iz kombinacije više faktora.
Hladniji vazduh često sadrži manje vlage, dok grejanje dodatno može smanjiti relativnu vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru.
Istovremeno, ljudi tokom hladnijih dana često koriste:
- topliju vodu;
- duže tuširanje;
- agresivnije gelove;
- više sapuna;
- češće pranje ruku.
Sve to može doprineti uklanjanju prirodnih lipida sa površine kože.
Zato se koža koja je tokom leta bila potpuno normalna u oktobru, novembru ili decembru može ponašati sasvim drugačije.
Zaštitna barijera kože je važnija od osećaja „hidratacije“
Kada govorimo o suvoj koži, često sve svodimo na jednu reč:
hidratacija.
Ali problem nije samo koliko vode unosimo ili koliko kreme stavljamo na lice.
Spoljašnji sloj kože ima važnu zaštitnu funkciju.
Možemo ga pojednostavljeno zamisliti kao zid.
Ćelije kože predstavljaju „cigle“, dok lipidi između njih pomažu da taj zid ostane kompaktan.
Kada je zaštitna barijera očuvana, koža bolje zadržava vlagu.
Kada je stalno izlažemo:
- vrućoj vodi;
- agresivnom pranju;
- prečestom pilingu;
- iritirajućim proizvodima;
- suvom vazduhu;
može početi da gubi vodu brže nego što uspevamo da je nadoknadimo.
Zato rešenje nije samo:
„staviti još kreme“.
Važno je i smanjiti ono što kožu svakodnevno isušuje.
Vruć tuš prija kada je hladno – ali koži često ne prija toliko
Kada se vratimo kući po hladnom vremenu, veoma topao tuš deluje savršeno.
Problem je što duga izloženost veoma toploj vodi može dodatno isušiti kožu.
Zato je tokom jeseni i zime bolje koristiti prijatno toplu, a ne vrelu vodu.
Ne morate tuširanje pretvoriti u hladan tuš.
Poenta nije neprijatnost.
Poenta je da voda ne bude toliko vruća da nakon kupanja koža:
- pecka;
- postaje intenzivno crvena;
- zateže;
- deluje „isušeno“.
Duže tuširanje nije isto što i više hidratacije
Logično bi bilo pomisliti:
što je koža duže u vodi, to će biti hidratizovanija.
Ali u praksi dugačak topao tuš, naročito uz agresivni gel, može napraviti suprotan efekat.
Zato je kod kože koja se već suši često bolje:
kraće i nežnije tuširanje
nego:
dugo stajanje pod veoma toplom vodom.
Takođe nema potrebe da snažno ribamo svaki centimetar kože prilikom svakog tuširanja.
Pazušni predeli, stopala, prepone i delovi koji se više znoje prirodno zahtevaju temeljno pranje.
Ali suve potkolenice ili podlaktice ne moramo svakog dana agresivno odmašćivati velikom količinom pene.
Nije svaki gel za tuširanje dobar izbor za suvu kožu
Miris proizvoda često odlučuje šta ćemo kupiti.
Ali proizvod koji lepo miriše nije automatski najbolji izbor za kožu koja već pecka i zateže.
Kod izražene suvoće prednost često imaju:
- blagi proizvodi za pranje;
- proizvodi bez intenzivnih mirisa;
- formule namenjene suvoj ili osetljivoj koži;
- proizvodi koji nakon ispiranja ne ostavljaju osećaj ekstremne zategnutosti.
To ne znači da svi moramo koristiti medicinske proizvode.
Ako koža nema problem, nema razloga komplikovati rutinu.
Ali kada počne da reaguje, upravo sredstvo za pranje često je jedno od prvih mesta koje treba proveriti.
Najvažniji trenutak za kremu je odmah nakon tuširanja
Ovo je jedna od najjednostavnijih i najkorisnijih navika.
Nemojte se istuširati, obući, napraviti kafu, srediti kupatilo i tek pola sata kasnije setiti se kreme.
Posle tuširanja kožu nežno posušite peškirom.
Ne morate je trljati dok ne postane potpuno suva.
Dok je još blago vlažna, nanesite hidratantnu kremu ili emolijent.
Time ne „dodajemo vodu“ samo spolja.
Pomažemo da se deo postojeće vlage zadrži u koži.
Losion, krema i mast nisu ista stvar
Na polici sve može izgledati kao „krema za telo“.
Ali tekstura veoma utiče na to koliko proizvod štiti kožu.
Najlakši su obično losioni.
Zatim dolaze kreme.
Najokluzivnije su masti i balzami.
Za normalnu kožu lagani losion može biti sasvim dovoljan.
Ali kod veoma suvih potkolenica, laktova, šaka ili ispucale kože često bolje rade bogatije formule.
To ne znači da je najmasniji proizvod uvek najbolji.
Najbolji je onaj koji vaša koža dobro podnosi i koji ćete zaista redovno koristiti.
Obratite pažnju na sastav, ali nemojte juriti jedan „čudesni“ sastojak
Na pakovanjima ćete pronaći desetine aktivnih sastojaka.
Za suvu kožu često se koriste sastojci kao što su:
- glicerin;
- hijaluronska kiselina;
- ceramidi;
- dimetikon;
- mineralna ulja;
- petrolatum;
- ši puter;
- urea u odgovarajućim koncentracijama.
Neki pomažu privlačenju i vezivanju vode.
Drugi smanjuju gubitak vode sa površine kože.
Treći pomažu osećaju mekoće i obnovi zaštitne barijere.
Ali nema potrebe da tražite kremu koja sadrži svih deset sastojaka.
Jednostavna formula koju vaša koža dobro podnosi često je mnogo korisnija od veoma komplikovane rutine sa pet slojeva proizvoda.
„Fragrance-free“ i „unscented“ nisu uvek isto
Ovo je posebno korisno ljudima sa veoma osetljivom kožom.
Proizvod koji nema primetan miris ne mora nužno biti potpuno bez mirisnih sastojaka.
Kod nekih proizvoda mogu se koristiti materije koje maskiraju miris drugih sastojaka.
Zato, ako imate izrazito suvu ili reaktivnu kožu, oznaka fragrance-free može biti korisnija od jednostavne tvrdnje da proizvod „nema miris“.
Američka akademija za dermatologiju upravo kod vrlo suve i osetljive kože preporučuje blage proizvode bez dodatih mirisa.
Nemojte pilingom „skinuti“ svaku ljuspiculju
Kada koža počne da se peruta, prva reakcija često bude:
„Treba mi piling.“
Zatim sledi:
- grubi piling;
- rukavica;
- četka;
- kiseline;
- sve zajedno.
Koža privremeno deluje glatkije.
A sutradan je još suvlja.
Perutanje nije uvek znak da kožu treba dodatno „strugati“.
Može biti znak da je zaštitna barijera već narušena.
Ako je koža:
- crvena;
- zategnuta;
- pecka;
- svrbi;
- vidljivo ispucala;
nije trenutak za agresivno uklanjanje površinskih ćelija.
Prvo smirite rutinu i vratite koži vlagu i lipide.
Lice tokom zime često ne traži istu rutinu kao tokom leta
Leti vam možda savršeno odgovara:
lagani gel za čišćenje + lagani serum + gel-krema.
U januaru ista rutina može biti nedovoljna.
To ne znači da morate baciti sve što imate.
Možda je dovoljno:
- smanjiti učestalost agresivnijeg čišćenja;
- promeniti sredstvo za umivanje;
- dodati bogatiju kremu uveče;
- smanjiti piling;
- zaštititi kožu od vetra;
- obratiti pažnju na proizvode koji peckaju.
Promena sezone je sasvim opravdan razlog da promenite rutinu.
Koža nema obavezu da se tokom cele godine ponaša identično.
Masna koža takođe može biti dehidrirana i iritirana
Jedna od čestih grešaka jeste pretpostavka:
masna koža = koži nikada ne treba hidratacija.
Sebum i voda nisu ista stvar.
Koža može proizvoditi dosta masnoće, a istovremeno imati narušenu barijeru, zatezanje ili perutanje.
To se posebno lako događa ako koristimo:
- veoma jaka sredstva za umivanje;
- mnogo kiselina;
- retinoide;
- agresivne preparate protiv akni;
- proizvode na bazi alkohola.
Ako je koža masna, ne znači da joj treba najteža mast za lice.
Ali često znači da treba pronaći hidratantni proizvod koji joj odgovara i ne zapušava pore.
Ne uvodite pet novih aktivnih sastojaka odjednom
Jesen je period kada mnogi ponovo počnu ozbiljnije da koriste:
- retinoide;
- kiseline;
- vitamin C;
- pilinge;
- različite serume.
Problem nastaje kada sve krenemo da koristimo iste nedelje.
Ako koža tada počne da pecka i peruta se, više ne znamo šta je uzrok.
Pametnije je nove aktivne proizvode uvoditi postepeno.
Posebno budite oprezni sa kombinacijama koje povećavaju mogućnost iritacije.
Kod kože koja je već izrazito suva nema mnogo smisla dodavati još jedan agresivan proizvod samo zato što je trenutno popularan na društvenim mrežama.
Usne traže posebnu zaštitu
Usne nemaju iste karakteristike kao ostatak kože lica i veoma lako reaguju na hladnoću, vetar i suv vazduh.
Kada se isuše, često ih nesvesno ližemo.
To kratkotrajno deluje kao olakšanje.
Ali nakon isparavanja pljuvačke mogu postati još suvlje.
Zato tokom hladnijeg vremena nosite jednostavan balzam koji vam ne izaziva peckanje.
Ako proizvod nakon nanošenja:
- peče;
- hladi;
- jako „trne“;
- iritira;
to ne mora značiti da „radi“.
Kod već ispucalih usana takvi sastojci mogu dodatno smetati.
Jednostavniji proizvod često je bolji izbor.
Ruke obično prve pokažu da je stigla sezona suve kože
Ruke tokom jeseni i zime trpe posebno veliki broj nadražaja.
Peremo ih.
Koristimo sredstva za čišćenje.
Peremo sudove.
Izlazimo na hladnoću.
Ponovo ih peremo.
Koža oko zglobova počne da se zateže, a kasnije mogu nastati sitne bolne pukotine.
Zato kremu za ruke nemojte čuvati samo pored kreveta.
Držite jednu:
- u kupatilu;
- pored sudopere;
- u torbi;
- na radnom stolu.
Najbolja krema je ona koju ćete zaista naneti nekoliko puta dnevno.
Rukavice nisu samo modni dodatak
Kada je hladno i vetrovito, rukavice fizički štite šake od spoljašnjih uslova.
Ali korisne su i u kući.
Ako često perete sudove ili koristite sredstva za čišćenje, zaštitne rukavice mogu smanjiti direktan kontakt kože sa vodom i deterdžentima.
Ako se šake stalno isušuju, sama krema teško može da nadoknadi deset ponovljenih izlaganja deterdžentu tokom dana.
Stopala takođe zaslužuju više pažnje
Zimi su stopala satima zatvorena u:
- čarapama;
- patikama;
- čizmama.
Koža peta može postati izrazito suva i početi da puca.
Bogata krema naneta uveče može pomoći.
Ako koristite preparate sa ureom ili drugim keratolitičkim sastojcima, pratite uputstvo proizvoda i nemojte ih nanositi na duboke, krvareće pukotine bez odgovarajućeg saveta.
Takođe nemojte svako veče agresivno turpijati pete.
Previše mehaničkog uklanjanja kože može napraviti dodatnu iritaciju.
Grejanje menja vazduh u domu
Kada uključimo grejanje, problem više nije samo temperatura.
Relativna vlažnost vazduha u prostoriji može pasti.
Ako već imate suv vazduh u stanu, koža, usne i sluzokože to mogu brzo primetiti.
Ovlaživač vazduha nekim ljudima može pomoći, ali nije uređaj koji treba samo napuniti vodom i zaboraviti.
Kao praktičan okvir često se koristi relativna vlažnost između približno 30 i 50%, ali konkretan komfor zavisi i od prostora, temperature i problema sa kondenzacijom.
Ako već imate vlagu i buđ u stanu, dodavanje još vlage bez merenja nije dobra ideja.
Higrometar može biti korisniji od nagađanja
Mali digitalni higrometar košta znatno manje od većine kozmetičkih uređaja, a može vam reći nešto što na osećaj često pogrešno procenjujemo.
Ako pokazuje veoma suv vazduh, znate da deo problema možda dolazi iz prostora.
Ako pokazuje veoma visoku vlažnost, ovlaživač vam verovatno nije potreban.
To je još jedan razlog da kod kuće ne rešavamo sve po principu:
„Čini mi se da je vazduh suv.“
Izmerite.
Vuna može iritirati već osetljivu kožu
Debeli vuneni džemper je idealan za hladan dan.
Ali kod osobe sa veoma suvom ili osetljivom kožom direktan kontakt grublje vune sa kožom može pojačati svrab.
Rešenje nije nužno odustajanje od vune.
Dovoljno može biti da ispod obučete mekanu pamučnu majicu ili drugi prijatan sloj.
Isto važi za šalove.
Ako vam se vrat svake zime zacrveni tačno tamo gde dodiruje isti šal, problem možda nije samo hladnoća.
Deterdžent i omekšivač ponekad mogu biti deo problema
Tokom zime odeća neposredno dodiruje veći deo kože tokom celog dana.
Ako već imate osetljivu i iritiranu kožu, jako mirisni deterdženti ili omekšivači nekim ljudima mogu dodatno smetati.
Nema potrebe da svako automatski pređe na posebne proizvode.
Ali ako se iritacija stalno pojavljuje na delovima tela pokrivenim odećom, vredi razmotriti i taj faktor.
Kod veoma reaktivne kože često se biraju proizvodi bez parfema i boja.
Voda koju pijete jeste važna – ali čaša više vode nije lek za svaku suvu kožu
Jedan od najčešćih saveta glasi:
„Samo pij više vode.“
Normalan unos tečnosti jeste važan za opšte zdravlje.
Ali osoba koja pije dovoljno vode i dalje može imati veoma suvu kožu zbog:
- hladnog vazduha;
- grejanja;
- čestog pranja;
- agresivnih proizvoda;
- kožnog oboljenja;
- određenih lekova;
- drugih faktora.
Zato nemojte svu negu svesti na broj čaša vode.
Suva koža zahteva i pravilnu spoljašnju negu.
SPF ne nestaje zajedno sa letom
Jedna od najupornijih zabluda jeste da zaštita od sunca pripada samo moru i julu.
Ultraljubičasto zračenje postoji tokom cele godine.
Zato ako ste deo rutine sa SPF-om već izgradili tokom leta, nema razloga da je 1. oktobra automatski ukinete.
Posebno ako koristite retinoide, kiseline ili imate hiperpigmentacije, dnevna zaštita od UV zračenja ostaje važna.
Proizvod samo možete prilagoditi sezoni i potrebama kože.
Suva koža kod dece zahteva nežniji pristup
Dečja koža može veoma brzo reagovati na hladnoću, vetar i grejanje.
Kod deteta koje ima samo blagu suvoću obično nema potrebe uvoditi komplikovanu rutinu.
Važnije je:
- izbegavati veoma vruću vodu;
- ne preterivati sa sapunima i penama;
- koristiti blage proizvode namenjene uzrastu;
- naneti odgovarajući emolijent ako je koža suva;
- zaštititi lice i ruke od hladnoće.
Ako dete ima ekcem ili drugo kožno oboljenje, pratite terapiju i savet pedijatra ili dermatologa umesto da nasumično menjate preparate.
Šta ako koža svrbi
Blago zatezanje je jedno.
Uporan svrab je nešto drugo.
Veoma suva koža može da svrbi, ali svrab može imati mnogo različitih uzroka.
Ako stalno češete kožu, možete napraviti dodatna oštećenja i povećati rizik od iritacije.
Kod suve kože prvo pokušajte da:
- smanjite vruće tuširanje;
- pređete na blaže pranje;
- redovno koristite emolijent;
- izbegavate grubu odeću;
- ne pregrevate prostor.
Ako svrab traje, pojačava se ili nema očiglednu vezu sa suvoćom kože, nemojte ga mesecima tretirati nasumičnim kremama.
Kada suva koža više nije samo sezonska neprijatnost
Postoji velika razlika između:
„koža mi je malo suvlja u novembru“
i:
„koža mi puca, krvari i ne mogu da prestanem da se češem“.
Obratite se lekaru ili dermatologu ako se javljaju:
- duboke ili bolne pukotine;
- krvarenje;
- jaka upala;
- izrazito crvenilo;
- vlaženje kože;
- ranice;
- znaci infekcije;
- veoma intenzivan svrab;
- osip koji se širi;
- problem koji traje uprkos pravilnoj nezi.
Ponekad ono što izgleda kao „obična suva koža“ može zapravo biti ekcem, kontaktni dermatitis ili drugo stanje koje zahteva drugačiji pristup.
Jednostavna jutarnja rutina tokom hladnijih dana
Za većinu ljudi nema potrebe da jutarnja rutina ima deset koraka.
Može izgledati ovako:
- nežno čišćenje lica ili samo ispiranje, u zavisnosti od tipa kože;
- hidratantni proizvod koji vam odgovara;
- SPF tokom dana.
Ako koristite serum koji vaša koža dobro podnosi, možete ga uključiti.
Ali serum nije obavezan da bi rutina bila dobra.
Jednostavna večernja rutina
Uveče:
- uklonite šminku i SPF;
- nežno očistite lice;
- nanesite terapijski ili aktivni proizvod ako ga već koristite i koža ga podnosi;
- završite kremom koja odgovara nivou suvoće.
Ako koža počne da pecka i peruta se, nema potrebe tvrdoglavo nastaviti potpuno istu aktivnu rutinu samo zato što ste zacrtali određeni raspored.
Nekada je nekoliko dana jednostavnije nege upravo ono što koži treba.
Rutina za telo može biti još jednostavnija
Ne treba vam posebna krema za svaki deo tela.
Osnovna rutina može biti:
kratko tuširanje prijatno toplom vodom → blago pranje → nežno posušivanje → krema dok je koža još blago vlažna.
Posebno obratite pažnju na:
- potkolenice;
- laktove;
- kolena;
- šake;
- pete.
To su mesta na kojima se sezonska suvoća često najbrže primećuje.
Najčešće greške koje dodatno isušuju kožu
- Previše vruća voda.
Prija u hladnom danu, ali kod suve kože može pogoršati zatezanje. - Dugo tuširanje.
Duže nije automatski bolje za kožu. - Previše sredstva za pranje.
Koža ne mora svakog dana da bude odmašćena do osećaja „škripanja“. - Grub peškir i snažno trljanje.
Nežno tapkanje je bolji izbor kod već iritirane kože. - Krema tek kada koža počne da puca.
Mnogo je lakše sprečiti izraženu suvoću nego vraćati ozbiljno oštećenu barijeru. - Previše pilinga.
Ljuspice ne znače automatski da treba još eksfolijacije. - Pet novih aktivnih proizvoda odjednom.
Ako nastane iritacija, teško ćete znati šta je izazvalo problem. - Ignorisanje ruku i usana.
To su delovi koji često prvi stradaju tokom hladnih dana. - Preterano suv i pregrejan stan.
Temperatura prostora nije jedini faktor – važna je i vlažnost. - Tretiranje svakog osipa kao obične suvoće.
Ako postoji jaka upala, svrab, pucanje ili problem ne prolazi, potreban je stručni savet.
Mala jesenja kontrolna lista za mirniju kožu
Kada počne sezona grejanja, proverite sledeće:
- smanjite temperaturu vode ako se tuširate veoma vrućom vodom;
- nemojte nepotrebno produžavati tuširanje;
- proverite da li vam gel ili sapun ostavlja osećaj zategnutosti;
- nanesite kremu odmah nakon tuširanja;
- za veoma suve delove probajte bogatiju kremu ili mast;
- smanjite agresivne pilinge ako koža već pecka;
- držite kremu za ruke pored mesta gde najčešće perete ruke;
- zaštitite šake rukavicama tokom hladnog vremena i kućnih poslova;
- proverite relativnu vlažnost vazduha ako je stan veoma suv;
- nemojte potpuno izbaciti SPF samo zato što je leto završeno;
- ako se koža ne smiruje, ne čekajte mesecima pre nego što potražite savet.
Dobra zimska nega kože ne mora biti komplikovana
Kozmetička industrija nas lako ubedi da svaka promena godišnjeg doba zahteva potpuno novu policu proizvoda.
U stvarnosti često je potrebno mnogo manje.
Malo kraći tuš.
Malo manje vruća voda.
Blaži proizvod za pranje.
Krema naneta na vreme.
Rukavice kada je hladno.
Manje agresivnog pilinga.
I malo više pažnje prema tome šta nam koža zapravo govori.
Ako nakon umivanja ili tuširanja koža stalno zateže, pecka ili se peruta, nije potrebno čekati da nastanu bolne pukotine da biste nešto promenili.
Jesen je idealan trenutak da rutinu prilagodimo pre nego što stignu najhladniji dani i grejanje počne da radi punom snagom.
Jer najbolja zimska rutina nije ona sa najviše bočica.
Najbolja je ona koja čuva zaštitnu barijeru kože, smanjuje nepotrebnu iritaciju i dovoljno je jednostavna da je zaista primenjujemo svakog dana.
