Kada stignu hladnija jutra i večeri, gotovo neprimetno počinjemo da koristimo više električne energije.

Bojler radi češće. Svetla palimo ranije. Veš se teže suši napolju. Rerna ponovo postaje deo svakodnevnog kuvanja. Negde se uključuju klime, grejalice ili električno grejanje, a uređaji koje smo tokom leta koristili povremeno sada rade gotovo svakodnevno.

I onda stiže račun.

Mnoge porodice tek tada počnu da razmišljaju gde je zapravo otišla sva električna energija.

Dobra vest je da smanjenje potrošnje ne mora da znači život u hladnom stanu, gašenje svakog svetla čim neko izađe iz sobe ili pranje veša usred noći.

Mnogo više može da se postigne kada razumemo koji uređaji zaista troše mnogo, kako funkcionišu tarifne zone i gde svakodnevno gubimo energiju bez ikakve koristi.

Posebno sada, pred početak hladnijeg dela godine, nekoliko promenjenih navika može napraviti mnogo veću razliku nego desetine sitnih „trikova“ koje često čitamo na internetu.

U Srbiji je trenutno na snazi cenovnik garantovanog snabdevanja koji se primenjuje od 1. oktobra 2025. godine, a sistem i dalje razlikuje zelenu, plavu i crvenu zonu potrošnje. Granica ulaska u crvenu zonu tada je spuštena sa 1.600 na 1.200 kWh mesečne potrošnje za standardni obračunski period, zbog čega je kontrola zimske potrošnje posebno važna domaćinstvima koja se greju na struju.

Ali pre nego što počnemo da gasimo uređaje nasumično, treba razumeti šta zapravo plaćamo.

Prvo razumite račun, pa tek onda počnite da štedite

Najveća greška je gledati samo konačan iznos računa.

Mnogo korisnije je pratiti kilovat-sate – kWh.

To je stvarna količina električne energije koju smo potrošili.

Ako je račun jednog meseca veći nego prethodnog, prvo pogledajte da li se povećala potrošnja, a zatim u kojoj tarifnoj zoni se ona nalazi.

U Srbiji postoje:

• zelena zona – najmanja potrošnja i najpovoljnija cena energije,
• plava zona – veća mesečna potrošnja i skuplji kilovat-sati,
• crvena zona – veoma velika potrošnja, u kojoj je energija najskuplja.

Agencija za energetiku Republike Srbije objašnjava da upravo sistem zona treba da podstakne racionalniju potrošnju, jer velika zimska potrošnja zahteva korišćenje skupljih proizvodnih kapaciteta i dodatno opterećuje sistem.

Zato nije isto da li u toku meseca potrošimo još 100 kWh dok smo duboko u zelenoj zoni ili kada smo već prešli u crvenu.

Postoji jedna ušteda koju mnogi još uvek ne koriste

Pre nego što promenite ijednu naviku u kući, proverite način na koji dobijate račun.

EPS trenutno omogućava domaćinstvima koja umesto papirnog izaberu isključivo elektronski račun i plate ga do 20. u mesecu da ostvare 7% popusta na narednom računu. Opcija se može aktivirati preko portala ili aplikacije „EPS Uvid u račun“, kao i drugim kanalima koje EPS navodi.

To je posebno zanimljivo jer ne zahteva:

• novi uređaj,
• renoviranje,
• smanjenje temperature u stanu,
• niti bilo kakvu promenu kvaliteta života.

Samo drugačiji način prijema i blagovremeno plaćanje računa.

Prema EPS-u, više od pola miliona građana već je koristilo elektronski račun u aprilu 2026. godine.

Naučite jednostavnu formulu koja odmah otkriva velike potrošače

Snaga uređaja izražava se u vatima ili kilovatima.

Ako uređaj snage 2 kW radi pet sati, njegova teorijska potrošnja tokom tog vremena je:

2 kW × 5 sati = 10 kWh.

Upravo zato mali punjač telefona i električna grejalica nikako nisu ista priča.

Ako želite da pronađete pravi uzrok velikog računa, prvo gledajte uređaje koji:

• imaju veliku snagu,
• rade dugo,
• ili rade svakog dana.

To su mnogo češće:

• električno grejanje,
• bojler,
• rerna i šporet,
• mašina za sušenje veša,
• klima koja greje,
• nego jedna LED sijalica koju ste slučajno ostavili uključenu.

Grejanje na struju zahteva najviše pažnje

Ako se kuća ili stan potpuno ili delimično greju električnom energijom, upravo tu postoji najveći potencijal za rast zimske potrošnje.

Električna grejalica snage 2 kW koja radi sat vremena može potrošiti približno 2 kWh.

Ako takva grejalica efektivno radi pet sati dnevno:

10 kWh dnevno × 30 dana = oko 300 kWh mesečno.

To je samo jedan uređaj.

Zato mala grejalica koja „samo malo dogreva sobu“ može na kraju meseca predstavljati vrlo značajan deo potrošnje.

To ne znači da treba da sedimo u hladnom prostoru.

Znači da električnu grejalicu treba koristiti svesno, a ne automatski ostavljati uključenu satima kada za tim nema potrebe.

Ne grejte ulicu kroz prozore i vrata

Pre nego što razmišljate o novom sistemu grejanja, proverite ono što već imate.

Ako hladan vazduh ulazi oko:

• prozora,
• balkonskih vrata,
• ulaznih vrata,
• kuća neprekidno gubi toplotu koju ste već platili.

Dotrajali dihtunzi mogu biti relativno mali problem za rešavanje, a razlika u osećaju komfora može biti značajna.

Kod stare stolarije problem može biti ozbiljniji.

Ministarstvo rudarstva i energetike upravo zamenu stolarije i unapređenje izolacije ubraja među ključne mere energetske sanacije domaćinstava. U anketi sprovedenoj početkom 2026. među korisnicima državnih subvencija, gotovo 60% ispitanika navelo je da su nakon sprovedenih mera troškovi grejanja bili manji za više od 10%, mada konkretan rezultat naravno zavisi od objekta i vrste radova.

Radijator ne treba da greje zavesu

Ako koristite radijatore, nemojte ih zaklanjati:

• teškim zavesama,
• velikim komadima nameštaja,
• dekorativnim maskama koje ozbiljno ometaju strujanje vazduha.

Toplota treba da cirkuliše kroz prostoriju.

Isto važi za sušenje gomile mokrog veša direktno preko radijatora.

Pored toga, pre početka grejne sezone očistite prašinu sa i između radijatora.

Čist i slobodan grejni element mnogo lakše predaje toplotu prostoriji nego onaj iza kojeg pokušava da zagreje zid, zavesu i naslon kauča.

Bojler je jedan od uređaja koje vredi kontrolisati

Električni bojler zagreva vodu, a zatim pokušava da održava njenu temperaturu.

Zbog toga način korišćenja mnogo znači.

Ako imate dvotarifno brojilo, zagrevanje vode tokom perioda niže tarife može biti racionalniji izbor, pod uslovom da količina tople vode odgovara potrebama porodice.

Nema potrebe držati temperaturu nerazumno visokom, ali je takođe ne treba samoinicijativno spuštati na vrlo niske vrednosti zbog higijene tople vode.

Najbolje je pratiti preporučeno podešavanje proizvođača konkretnog bojlera.

Još važnije:

ako iz slavine kaplje topla voda, vi ne gubite samo vodu.

Bojler mora stalno da zagreva novu hladnu vodu koja ulazi umesto nje.

Tuširanje može uticati i na račun za struju

Ako toplu vodu proizvodi električni bojler, svaki nepotrebno dugačak tuš znači i dodatnu energiju potrebnu za zagrevanje vode.

Ne morate meriti tuširanje štopericom.

Dovoljno je izbegavati situaciju u kojoj topla voda teče deset minuta dok niko zapravo nije pod tušem.

I mali kvarovi vrede pažnje.

Slavina koja stalno kaplje ili tuš koji curi mogu tokom vremena napraviti mnogo veću potrošnju nego što deluje na prvi pogled.

Mašinu za veš punite pametno, ne do pucanja

Poluprazna mašina znači da trošimo vodu i energiju na mali broj stvari.

Ali ni nabijanje bubnja do te mere da veš jedva može da se pomera nije dobro.

Pratite preporučeno maksimalno punjenje uređaja.

Za veliki deo svakodnevnog normalno zaprljanog veša često nije potrebno pranje na vrlo visokim temperaturama.

Program od 30 ili 40 °C, kada odgovara vrsti tkanine i nivou zaprljanosti, zahteva manje zagrevanja vode od programa od 60 ili 90 °C.

Naravno, postoje situacije kada je viša temperatura opravdana zbog higijene ili konkretnog tekstila.

Poenta nije da jedan program koristimo za sve, već da ne zagrevamo desetine litara vode više nego što je stvarno potrebno.

Program „Eco“ nije tu samo radi marketinga

Mnogi korisnici izbegavaju Eco program zato što traje duže.

To deluje nelogično:

ako radi tri sata, zar ne mora da potroši više od programa koji radi sat vremena?

Ne nužno.

Kod mašina za veš i sudove značajan deo energije odlazi upravo na zagrevanje vode.

Eco režim može raditi duže, ali koristiti nižu temperaturu i racionalnije zagrevanje.

Zato trajanje programa samo po sebi nije pouzdan pokazatelj potrošnje.

Pogledajte deklarisanu potrošnju svog uređaja.

Mašina za sušenje veša može postati zimski veliki potrošač

Tokom leta veš završava na terasi ili u dvorištu.

Sa prvim kišama i hladnim danima, mašina za sušenje odjednom počinje da radi mnogo češće.

Ako je koristite, pre sušenja dobro centrifugirajte veš odgovarajućim programom.

Što manje vode ostane u tkanini, manje posla ostaje sušilici.

Filtere čistite onako kako proizvođač nalaže.

A kada dan bude suv i vetrovit, nema razloga da svaka majica mora kroz sušilicu samo zato što je oktobar ili novembar.

Mašinu za sudove pokrenite tek kada ima smisla

Moderna mašina za sudove može biti vrlo praktična, ali poluprazno pranje nekoliko puta dnevno nema mnogo smisla.

Punite je pravilno, bez blokiranja prskalica.

Nemojte prati svaki tanjir pod mlazom vrele vode pre nego što ga stavite u mašinu.

Najčešće je dovoljno ukloniti velike ostatke hrane.

Zatim izaberite odgovarajući program prema stvarnom stepenu zaprljanosti.

Rerna može da uradi više poslova odjednom

Ako već zagrevate veliku rernu, pokušajte da njenu toplotu iskoristite racionalno.

Na primer, ako recepti dozvoljavaju sličnu temperaturu, deo ručka i povrće mogu se pripremati u isto vreme.

Često nema potrebe ni za dugim predgrevanjem mnogo pre nego što je jelo spremno za ubacivanje.

Vrata rerne takođe ne treba otvarati svakih nekoliko minuta.

Svaki put kada ih otvorimo, deo toplote izlazi i uređaj mora ponovo da dostigne zadatu temperaturu.

Šerpa bez poklopca traži više energije

Kada kuvate:

• koristite ringlu koja odgovara veličini dna posude,
• stavite poklopac kada recept to dozvoljava,
• ne kuvajte malu količinu hrane u ogromnoj šerpi,
• ne sipajte mnogo više vode nego što vam treba.

Zvuči banalno, ali upravo takve navike ponavljamo stotinama puta godišnje.

Frižider radi 24 sata dnevno

Zbog toga je čak i mala neefikasnost važna.

Proverite da li vrata dobro dihtuju.

Ne držite ih otvorena dok nekoliko minuta odlučujete šta ćete jesti.

Toplu šerpu ne stavljajte direktno u frižider.

Sačekajte da se hrana ohladi na bezbedan način pre rashlađivanja, bez nepotrebnog višesatnog stajanja na sobnoj temperaturi.

Frižider takođe ne treba postavljati neposredno uz snažan izvor toplote ako to možete izbeći.

I ne podešavajte ga hladnije nego što je potrebno samo zato što postoji jače podešavanje.

Led u zamrzivaču nije dekoracija

Kod uređaja koji zahtevaju ručno odmrzavanje, veliki sloj leda smanjuje prostor i može pogoršati efikasnost rada.

Pratite uputstvo proizvođača i odmrzavajte uređaj kada je potrebno.

Nikada ne pokušavajte da led uklanjate nožem ili drugim oštrim metalnim predmetom.

Jedan pogrešan pokret može oštetiti sistem i pretvoriti malu uštedu u kupovinu novog zamrzivača.

LED rasveta ima najviše smisla tamo gde svetlo dugo gori

Jesen donosi kraće dane.

Svetla koja smo tokom leta palili tek uveče sada koristimo mnogo ranije.

Ako još imate stare sijalice velike potrošnje u prostorijama u kojima svetlo dugo gori, zamena LED rasvetom ima mnogo više smisla nego opsesivno gašenje jedne štedljive sijalice na dva minuta.

Prvo menjajte najčešće korišćena svetla.

Tu se efekat najviše akumulira.

Standby potrošnja postoji, ali nemojte počinjati od pogrešnog mesta

Televizori, konzole, računari i različiti uređaji mogu trošiti određenu količinu energije i kada ih aktivno ne koristimo.

Ima smisla ugasiti uređaje koji danima nisu potrebni.

Ali nemojte očekivati da će isključivanje jednog punjača rešiti račun domaćinstva koje istovremeno satima greje prostor električnom grejalicom.

Redosled prioriteta je važan.

Prvo rešavamo velike potrošače.

Onda sitnice.

Jeftinija tarifa vredi samo ako je zaista imate

Domaćinstva sa dvotarifnim merenjem imaju višu i nižu tarifu.

Ako koristite takvo brojilo, uređaje čiji se rad može pomeriti bez problema možete koristiti u vreme niže tarife.

Tu mogu spadati, u zavisnosti od domaćinstva:

• bojler,
• mašina za veš,
• mašina za sudove,
• pojedini sistemi grejanja.

Ali nemojte nasumično verovati satnici koju ste pročitali na društvenim mrežama.

Tačno vreme niže tarife treba proveriti za svoje merno područje i brojilo.

I nikada ne ostavljajte rizičan ili neispravan uređaj da radi bez nadzora samo zato što je struja tada jeftinija.

Posebno pratite granicu crvene zone

Za domaćinstva koja koriste mnogo električne energije tokom zime ovo je jedna od najvažnijih stvari.

Od oktobra 2025. granica između plave i crvene zone za standardni mesečni obračun spuštena je na 1.200 kWh.

Ako se približavate tom nivou, dodatnih nekoliko stotina kWh više nije samo „još malo potrošnje“.

Može promeniti strukturu obračuna.

Zbog toga domaćinstvo koje se greje na struju treba da prati brojilo tokom meseca, a ne tek kada račun stigne.

Portal EPS-a može da vam pokaže gde trošite

EPS-ov portal i aplikacija „Uvid u račun“ omogućavaju pregled računa i uplata, ali i detaljan prikaz potrošnje po zonama i tarifama.

To je mnogo korisnije od osećaja:

„Čini mi se da ove godine trošimo više.“

Pogledajte stvarne podatke.

Uporedite:

• septembar sa septembrom prethodne godine,
• oktobar sa oktobrom,
• mesece pre i posle uključivanja grejanja.

Tako možete mnogo lakše otkriti kada je potrošnja naglo porasla.

Jedna nedelja merenja može otkriti više od sto saveta

Zapišite stanje brojila jednog ponedeljka.

Ponovite isto sledećeg ponedeljka.

Tokom te nedelje obratite pažnju šta se menjalo.

Da li je klima počela da greje?

Da li ste koristili sušilicu svakog dana?

Da li je električni bojler radio neprekidno?

Da li je neko koristio grejalicu u sobi?

Ako imate uređaj za merenje potrošnje pojedinačnih aparata, možete dobiti još precizniju sliku.

Najbolja štednja nije ona koja izgleda disciplinovano.

Najbolja je ona koja rešava stvarni izvor potrošnje.

Ne kupujte novi uređaj samo zato što piše da je „Štedljiv“

Ako stari uređaj radi dobro, njegova zamena isključivo radi male razlike u potrošnji ne mora uvek biti finansijski opravdana.

Ali kada svakako kupujete novi:

• pogledajte energetsku oznaku,
• deklarisanu potrošnju,
• veličinu koja odgovara domaćinstvu,
• funkcije koje ćete stvarno koristiti.

EPS takođe savetuje da se pri kupovini gledaju energetski razred i prosečna potrošnja, ali i da veličina uređaja odgovara broju članova domaćinstva.

Ogroman frižider za jednu ili dve osobe nije automatski racionalniji samo zato što je nov.

Najveće uštede ponekad ne dolaze iz utičnice

Ako kuća ozbiljno gubi toplotu kroz:

• krov,
• zidove,
• prozore,
• vrata,
• nijedna sitna kućna navika neće potpuno rešiti problem.

Zato država kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ podržava mere kao što su zamena stolarije, izolacija, efikasniji sistemi grejanja, toplotne pumpe i solarni sistemi.

Prema aktuelnim informacijama Ministarstva, subvencije mogu pokriti do 50% pojedinačne mere, odnosno do 65% kod određenih paketa mera, uz konkurisanje preko uključenih gradova i opština.

Ako planirate ozbiljnije ulaganje u kuću, vredi proveriti aktuelni javni poziv svoje lokalne samouprave pre nego što sve finansirate sami.

Nemojte štedeti na način koji ugrožava bezbednost

Račun za struju jeste važan.

Ali nije važniji od bezbednosti porodice.

Nemojte:

• prekrivati električnu grejalicu,
• sušiti stvari neposredno na uređaju koji nije predviđen za to,
• koristiti produžni kabl neodgovarajuće snage za snažne grejne uređaje,
• koristiti kablove sa oštećenom izolacijom,
• ostavljati neispravne uređaje uključene,
• improvizovati popravke električnih instalacija.

Ako utikač, utičnica ili kabl postaju neuobičajeno vreli, uređaj varniči ili osećate miris paljevine, to nije trenutak za „uštede“.

Prekinite korišćenje i problem proverite sa stručnom osobom.

Nemojte juriti najniži mogući račun

Pametna potrošnja nije takmičenje.

Porodica sa malim detetom, osoba koja radi od kuće, kuća koja se greje na struju i stan sa centralnim grejanjem imaju potpuno različite potrebe.

Zato nema univerzalnog iznosa koji predstavlja „dobar račun“.

Mnogo korisnije je postaviti pitanje:

Da li plaćamo energiju koja nam stvarno koristi ili je nepotrebno gubimo?

Ako grejemo prostoriju u kojoj boravimo, to je korisna energija.

Ako satima grejemo prostor kroz loše zatvoren prozor, nije.

Ako kuvamo ručak, rerna radi svoj posao.

Ako je prazna ostala uključena mnogo duže nego što je potrebno, ne radi.

Tu leži prava razlika.

Mala jesenja kontrolna lista za manji račun

Pre hladnijih dana proverite sledeće:

• aktivirajte e-račun ako vam odgovara i proverite uslove za EPS popust;
• pogledajte prošlogodišnju zimsku potrošnju u kWh;
• proverite dihtunge na prozorima i vratima;
• očistite radijatore i filtere klima-uređaja;
• proverite koje uređaje najviše koristite za grejanje vode i prostora;
• upoznajte se sa višom i nižom tarifom svog brojila;
• pratite koliko ste udaljeni od granice crvene zone;
• koristite pune, ali pravilno napunjene mašine;
• sušilicu koristite kada je zaista potrebna;
• proverite frižider, zamrzivač i njihove dihtunge;
• zamenite najčešće korišćene stare sijalice LED rasvetom;
• proverite lokalne subvencije ako planirate novu stolariju, izolaciju ili efikasniji sistem grejanja.

Najpametnija ušteda je ona koju ne osećamo kao odricanje

Najbolje mere nisu one zbog kojih cela porodica svakog dana razmišlja o tome šta ne sme da uključi.

Mnogo bolje je kada sistem postavimo tako da racionalna potrošnja postane normalna.

Veš peremo kada imamo dovoljno za odgovarajući program.

Bojler ne zagreva vodu bez potrebe.

Prozori dobro dihtuju.

Rerna se koristi promišljeno.

Radijator nije sakriven iza kauča.

Znamo koliko energije trošimo.

Znamo kada smo ušli u skuplju zonu.

I koristimo pogodnosti koje nam već stoje na raspolaganju.

Račun za struju tada više nije iznenađenje koje otvorimo sa strepnjom, već nešto što možemo da pratimo i na šta možemo da utičemo.

A upravo početak jeseni je najbolji trenutak da to uradimo – pre nego što hladni dani stignu, grejanje počne da radi punom snagom i potrošnja poraste onda kada je najteže vratiti je pod kontrolu.