Leto donosi sunce, duže dane, sveže voće, boravak u prirodi i onu posebnu lakoću koju svi čekamo tokom godine. Ali za mnoge ljude upravo najlepši deo godine donosi i neprijatne tegobe: kijanje, zapušen nos, svrab očiju, grebanje u grlu, osip, umor i osećaj kao da telo nikako ne može potpuno da se odmori.

Letnje alergije nisu retkost. Naprotiv, tokom toplih meseci vazduh može biti pun polena trava, korova, spora buđi i drugih čestica koje kod osetljivih osoba pokreću burnu reakciju organizma. Problem je što se simptomi često pomešaju sa prehladom, umorom od vrućine ili iritacijom od klime, pa osoba danima pokušava da „izdrži“, umesto da prepozna pravi uzrok.

Dobra vest je da se letnje alergije mogu držati pod kontrolom. Kada znaš šta ih izaziva, kako se manifestuju i šta možeš da uradiš na vreme, leto ponovo može da bude period uživanja, a ne neprekidne borbe sa maramicama, kapima za nos i crvenim očima.

Šta su letnje alergije?

Letnje alergije su preterana reakcija imunog sistema na supstance iz okruženja koje same po sebi nisu opasne, ali ih organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju. Te supstance nazivaju se alergeni.

Kada alergen uđe u organizam preko nosa, očiju, kože ili disajnih puteva, imuni sistem kod osetljivih osoba pokreće odbrambenu reakciju. Tada se oslobađaju materije koje izazivaju upalu, svrab, otok, kijanje, pojačano lučenje sekreta i druge poznate simptome alergije.

Kod letnjih alergija najčešće se govori o sezonskom alergijskom rinitisu, poznatom i kao polenska alergija ili polenska kijavica. Ipak, tokom leta mogu se javiti i alergijske reakcije na ubode insekata, buđ, grinje, pojedine biljke, pa čak i reakcije kože koje ljudi često nazivaju „alergijom na sunce“.

Šta se dešava u telu: Kratka anatomija alergijske reakcije

Da bi se alergija bolje razumela, važno je znati da ona nije „obično kijanje“, već reakcija celog imunog sistema.

Kada osoba udahne polen ili dođe u kontakt sa drugim alergenom, telo ga kod alergičnih osoba prepoznaje kao napadača. Imuni sistem tada aktivira posebna antitela i ćelije koje oslobađaju histamin i druge upalne materije.

Upravo histamin je jedan od glavnih krivaca za simptome kao što su:

• kijanje,
• curenje nosa,
• zapušen nos,
• svrab nosa,
• svrab i suzenje očiju,
• grebanje u grlu,
• kašalj,
• osećaj pritiska u sinusima,
• umor i iscrpljenost.

Kod nekih osoba alergijska reakcija se najviše vidi na očima, kod drugih na nosu, a kod trećih na koži ili disanju. Zato letnje alergije ne izgledaju isto kod svakoga.

Najčešći uzroci letnjih alergija

Letnje alergije najčešće izazivaju alergeni koji su prisutni u prirodi baš tokom toplih meseci. Njihova količina zavisi od vremena, vlage, vetra, kiše, temperature i mesta gde živiš.

Polen trava

• Polen trava jedan je od najčešćih okidača letnjih alergija. Tokom toplih, suvih i vetrovitih dana lako se širi vazduhom i dospeva do nosa, očiju i disajnih puteva.
• Osobe osetljive na polen trava često primećuju simptome nakon šetnje, košenja trave, boravka u parku, na livadi ili u dvorištu.

Polen korova i ambrozije

• Krajem leta posebno problematični mogu biti korovi, među kojima se ambrozija izdvaja kao jedan od najjačih alergena. Njena sezona obično počinje u drugoj polovini leta i može trajati do jeseni.
• Ambrozija može izazvati veoma izražene tegobe kod osoba koje su na nju osetljive: učestalo kijanje, zapušen nos, svrab očiju, grebanje u grlu i osećaj stalnog umora.

Buđ i spore gljivica

• Buđ se često razvija tamo gde ima vlage i toplote. Tokom leta može biti prisutna u vlažnim prostorijama, podrumima, kupatilima, ali i napolju, posebno posle kiše, u opalom lišću, zemljištu i travi.
• Kod osetljivih osoba spore buđi mogu izazvati simptome slične polenskoj alergiji, ali i pogoršati tegobe kod ljudi koji već imaju astmu ili osetljive disajne puteve.

Grinje i prašina

• Iako se grinje često povezuju sa zimom i boravkom u zatvorenom prostoru, tokom leta ih mogu pogoršati toplota, vlaga, klima-uređaji, prašina u kući i nedovoljno provetravanje posteljine.
• Simptomi se često javljaju ujutru, odmah nakon buđenja, ili tokom boravka u prostorijama gde ima dosta prašine, tepiha, zavesa i jastuka.

Ubodi insekata

• Leto je period komaraca, osa, pčela i drugih insekata. Kod većine ljudi ubod izaziva samo lokalno crvenilo, otok i svrab. Međutim, kod osoba koje su alergične, reakcija može biti jača i zahtevati lekarski savet.
• Posebno treba biti oprezan ako se nakon uboda pojave oticanje usana, jezika ili grla, otežano disanje, vrtoglavica, malaksalost, osip po telu ili osećaj da se stanje brzo pogoršava.

Reakcije kože na sunce, znoj i biljke

Tokom leta koža je izloženija suncu, znoju, biljkama, insektima, kozmetici i morskoj ili bazenskoj vodi. Zbog toga se mogu javiti crvenilo, svrab, peckanje, sitne tačkice ili osip.

Nije svaka reakcija kože prava alergija. Nekada je u pitanju iritacija, opekotina od sunca, reakcija na kremu, parfem, hlor ili kombinacija sunca i određenih preparata. Zato je važno pratiti kada se osip javlja i šta mu prethodi.

Kako prepoznati simptome letnje alergije?

Letnje alergije se najčešće prepoznaju po simptomima koji se ponavljaju, traju duže i pojačavaju se nakon boravka napolju, posebno kada je vazduh pun polena.

Najčešći simptomi su:

• često kijanje,
• curenje nosa sa bistrim sekretom,
• zapušen nos,
• svrab nosa,
• svrab, crvenilo i suzenje očiju,
• grebanje ili svrab u grlu,
• suvi kašalj,
• osećaj slivanja sekreta niz grlo,
• pritisak u sinusima,
• glavobolja,
• umor,
• lošiji san,
• smanjena koncentracija.

Kod kožnih alergijskih reakcija mogu se javiti:

• crvenilo,
• svrab,
• otok,
• koprivnjača,
• sitan osip,
• peckanje kože.

Kod osoba koje imaju astmu ili osetljive bronhije, alergeni mogu pogoršati disanje, izazvati kašalj, sviranje u grudima ili osećaj stezanja u grudima.

Alergija ili prehlada: Kako da napraviš razliku?

Letnja alergija se lako može pomešati sa prehladom, ali postoje razlike koje mogu pomoći.

Kod alergije se često javljaju svrab nosa, svrab očiju, suzenje očiju i bistar sekret iz nosa. Simptomi mogu trajati nedeljama, posebno ako je osoba svakodnevno izložena alergenu. Temperatura obično nije prisutna.

Kod prehlade simptomi se najčešće razvijaju postepeno, mogu trajati nekoliko dana, često ih prate bol u grlu, malaksalost, ponekad povišena temperatura i gušći sekret iz nosa.

Ako se tegobe ponavljaju svake godine u isto vreme, pogoršavaju napolju i smiruju u zatvorenom prostoru, veća je verovatnoća da je u pitanju alergija.

Terapija: Kako se leče letnje alergije?

Lečenje zavisi od vrste simptoma, njihove jačine i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Najbolje je da terapiju preporuči lekar ili farmaceut, posebno ako se simptomi često vraćaju, traju dugo ili ometaju svakodnevni život.

Antihistaminici

• Antihistaminici su lekovi koji smanjuju delovanje histamina, materije koja učestvuje u alergijskoj reakciji. Mogu pomoći kod kijanja, svraba, curenja nosa i suzenja očiju.
• Postoje različite vrste antihistaminika, a neki mogu izazvati pospanost. Zato je važno pročitati uputstvo i ne uzimati ih nasumično, posebno pre vožnje, učenja, rada ili korišćenja mašina.

Sprejevi za nos

• Kod zapušenog nosa, curenja nosa i upale sluzokože često se koriste sprejevi za nos. Neki su namenjeni ispiranju i vlaženju sluzokože, dok drugi sadrže lekovite supstance i koriste se po preporuci stručnjaka.
• Sprejevi sa kortikosteroidima mogu biti veoma korisni kod alergijskog rinitisa, ali ih treba koristiti pravilno i dovoljno dugo da bi dali pun efekat. Sa druge strane, sprejevi za otpušavanje nosa ne treba koristiti danima bez saveta, jer mogu dodatno nadražiti sluzokožu i pogoršati zapušenost.

Kapi za oči

• Ako su oči crvene, suzne i svrbe, mogu pomoći odgovarajuće kapi za oči. Važno je ne trljati oči, jer se tako iritacija može pogoršati, a polen dodatno uneti u oko.
• Osobe koje nose kontaktna sočiva treba posebno da budu oprezne i da se posavetuju sa stručnim licem ako se tegobe ponavljaju.

Imunoterapija

Kod težih, dugotrajnih ili jasno dokazanih alergija, lekar alergolog može preporučiti imunoterapiju. To je postupak kojim se organizam postepeno navikava na određeni alergen.

Ova terapija nije brzo rešenje i ne primenjuje se kod svakoga, ali kod određenih osoba može značajno smanjiti simptome i potrebu za lekovima.

Preventiva: Kako da smanjiš kontakt sa alergenima

Prevencija je jedan od najvažnijih koraka kod letnjih alergija. Cilj nije da se potpuno zatvoriš u kuću, već da smanjiš nepotrebno izlaganje alergenima kada su oni najjači.

Prati polen i vremensku prognozu

• Tokom dana sa visokim nivoom polena, simptomi mogu biti izraženiji. Vetrovito, suvo i toplo vreme često pogoduje širenju polena, dok kiša može privremeno da ga spere iz vazduha.
• Ako znaš da si osetljiva na polen, planiraj šetnje i aktivnosti napolju u periodima kada su tegobe blaže.

Drži prozore zatvorene kada je polen visok

• Tokom sezone polena, naročito ujutru i tokom vetrovitih dana, bolje je držati prozore zatvorene. Polen lako ulazi u prostorije i zadržava se na zavesama, posteljini, nameštaju i garderobi.
• Ako koristiš klima-uređaj, važno je redovno čistiti filtere.

Tuširanje nakon boravka napolju

• Polen se lepi za kosu, kožu i odeću. Zato je korisno da se nakon dužeg boravka napolju istuširaš, opereš kosu ako je potrebno i promeniš garderobu.
• Ovo posebno pomaže pred spavanje, jer sprečava da polen završi na jastuku i posteljini.

Ne suši veš napolju u sezoni polena

• Iako je leti najlakše osušiti veš na terasi ili u dvorištu, polen se može zalepiti za garderobu, peškire i posteljinu. Kod alergičnih osoba to može pogoršati simptome, naročito noću.

Održavaj dom bez prašine i vlage

• Redovno usisavanje, brisanje prašine vlažnom krpom, pranje posteljine i provetravanje u odgovarajuće vreme mogu smanjiti količinu alergena u domu.
• Posebno obrati pažnju na spavaću sobu, jer je kvalitet sna kod alergija veoma važan.

Ishrana i letnje alergije: Može li hrana da pomogne?

Hrana ne može da izleči alergiju, ali pravilna ishrana može podržati organizam, imunitet i opšte stanje tela. Tokom leta je posebno važno unositi dovoljno tečnosti, svežeg povrća, voća, zdravih masti i laganih obroka.

Korisno je birati namirnice bogate antioksidansima, vitaminom C, cinkom i omega-3 masnim kiselinama. To mogu biti bobičasto voće, paprika, brokoli, paradajz, zeleno lisnato povrće, riba, semenke i orašasti plodovi.

Ipak, kod nekih osoba koje su alergične na polen može se javiti i svrab u ustima ili grlu nakon konzumiranja određenog sirovog voća ili povrća. Ako primetiš takvu reakciju, nemoj je ignorisati, već se posavetuj sa lekarom.

Narodni lekovi i prirodna pomoć: Šta može da ublaži tegobe?

Prirodni pristupi mogu biti korisna podrška, ali ne treba ih predstavljati kao zamenu za terapiju kada su simptomi jaki. Posebno treba biti oprezan kod dece, trudnica, dojilja, osoba sa astmom i ljudi koji već koriste lekove.

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom

• Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći da se uklone polen, prašina i sekret sa sluzokože. Ovo je jedna od najbezbednijih i najkorisnijih navika kod sezonskih alergija, ako se radi pravilno i higijenski.
• Važno je koristiti čist, odgovarajući rastvor i čistu posudu ili sprej namenjen za tu svrhu.

Inhalacija vodenom parom

• Topla vodena para može privremeno olakšati osećaj zapušenosti nosa i suvoće sluzokože. Ipak, ne treba koristiti prevruću paru, jer može iritirati disajne puteve ili kožu.
• Eterična ulja ne treba stavljati direktno u nos, oči ili na sluzokožu. Kod osetljivih osoba ona mogu pogoršati tegobe.

Čaj od koprive

• U narodnoj tradiciji kopriva se često koristi kao biljka za prolećno i letnje jačanje organizma. Čaj od koprive može biti prijatan napitak, ali ne treba ga smatrati lekom za alergiju.
• Osobe koje koriste lekove za pritisak, razređivanje krvi, diuretike ili imaju hronične bolesti treba prvo da se posavetuju sa lekarom.

Med iz lokalnog kraja

• Često se može čuti da lokalni med pomaže kod polenskih alergija. Iako je med vredna prirodna namirnica, ne treba ga predstavljati kao siguran lek protiv alergije.
• Takođe, med se ne daje deci mlađoj od godinu dana. Kod osoba alergičnih na pčelinje proizvode potreban je dodatni oprez.

Hladne obloge za oči

• Kod svraba, crvenila i otoka kapaka mogu pomoći hladne obloge. Važno je koristiti čistu gazu ili peškirić i ne trljati oči.
• Ako postoji bol u oku, pogoršanje vida, jak otok ili gnojni sekret, potrebno je javiti se lekaru.

Posebna predostrožnost: Kada alergija nije bezazlena?

Većina letnjih alergija nije opasna, ali neke situacije zahtevaju brz lekarski savet ili hitnu reakciju.

Obavezno se javi lekaru ako:

• simptomi traju dugo i ne smiruju se,
• imaš otežano disanje,
• čuje se sviranje u grudima,
• kašalj traje nedeljama,
• alergija remeti san i svakodnevne aktivnosti,
• često koristiš lekove bez jasnog poboljšanja,
• imaš astmu ili hroničnu bolest disajnih puteva,
• dete ima izražene simptome alergije,
• pojavi se jak osip ili otok nakon uboda insekta.

Odmah potraži hitnu pomoć ako se nakon uboda insekta, hrane ili leka pojave oticanje usana, jezika ili grla, otežano disanje, vrtoglavica, slabost, osip po celom telu ili osećaj da se stanje brzo pogoršava.

Takva reakcija može biti ozbiljna i ne treba čekati da prođe sama.

Najčešće greške kod letnjih alergija

Mnogi ljudi godinama imaju alergije, ali ih pogrešno leče ili potcenjuju. Najčešće greške su:

• čekanje da simptomi „sami prođu“,
• mešanje alergije sa prehladom,
• često trljanje očiju,
• predugo korišćenje sprejeva za otpušavanje nosa,
• spavanje sa polenom u kosi i na odeći,
• sušenje posteljine napolju u sezoni polena,
• nekontrolisano uzimanje lekova,
• ignorisanje kašlja i otežanog disanja,
• korišćenje biljnih preparata bez provere mogućih reakcija.

Alergija se najbolje kontroliše kada se reaguje na vreme, a ne tek kada simptomi postanu nepodnošljivi.

Kako da lakše provedeš leto sa alergijama

Letnje alergije ne moraju da ti pokvare najlepše dane u godini. Uz nekoliko jednostavnih navika možeš značajno smanjiti tegobe.

Kada znaš da je nivo polena visok, izbegavaj duge šetnje po vetru, košenje trave i boravak u visokoj travi. Nakon povratka kući promeni odeću, umij se, istuširaj i ne dodiruj oči prljavim rukama.

U spavaćoj sobi održavaj što čistiji prostor, redovno menjaj posteljinu i pokušaj da ne unosiš polen na jastuk. Ako koristiš terapiju, koristi je prema savetu stručnjaka, jer kod alergija redovnost često pravi veliku razliku.

Leto može biti lakše kada slušaš svoje telo

Letnje alergije mogu biti iscrpljujuće, ali nisu nešto što moraš tiho da trpiš. Kijanje, svrab očiju, zapušen nos, kašalj i umor nisu samo sitnice ako se ponavljaju, remete san i kvare svakodnevni život.

Najvažnije je da prepoznaš svoje okidače, smanjiš kontakt sa alergenima i ne koristiš terapiju napamet. Prirodni saveti mogu pomoći kao podrška, ali kod jačih simptoma pravi korak je razgovor sa lekarom ili farmaceutom.

Leto treba da miriše na sunce, prirodu, sveže voće i lepe trenutke — ne na stalnu borbu sa alergijom. Uz dobru prevenciju, pravilnu negu i malo pažnje prema svom telu, i sezona alergija može postati mnogo lakša.