Trešnja (lat. Prunus avium) je voćka iz porodice ruža (Rosaceae). Potiče iz regiona oko Crnog mora i Kaspijskog jezera, a smatra se da su je stari Rimljani raširili po Evropi. Postoji verovanje da su trešnje stigle do Evrope iz Male Azije, posebno iz današnje Turske, gde su Rimljani prvi put upoznali ovo voće.

Danas se trešnje gaje širom sveta, posebno u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Najveći proizvođači trešanja su Turska, Iran, Italija, Sjedinjene Američke Države i Španija. U Srbiji, trešnje su takođe vrlo popularne i gaje se u mnogim delovima zemlje, posebno u Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Trešnje se koriste na različite načine, uključujući:

1. Sirove: Sveže trešnje su omiljena letnja poslastica.
2. Kulinarska upotreba: Koriste se u pripremi kolača, torti, pita, džemova, kompota, sokova i likera.
3. Industrijska prerada: Trešnje se koriste u proizvodnji konzervi, sokova, sirupa, vina i rakije.
4. Medicinska upotreba: Trešnje su bogate antioksidansima, vitaminom C, melatoninom i antocijaninima, koji imaju mnoge zdravstvene koristi, uključujući smanjenje upala, poboljšanje sna i smanjenje rizika od određenih hroničnih bolesti.
5. Kozmetička industrija: Ekstrakti iz trešanja koriste se u raznim kozmetičkim proizvodima zbog svojih hidratantnih i antioksidativnih svojstava.

Trešnje su cenjene ne samo zbog svog ukusa već i zbog mnogih zdravstvenih koristi koje pružaju.

Vrste trešanja

Postoje različite sorte trešanja koje se razlikuju po boji, veličini ploda, ukusu i sezoni sazrevanja. Evo nekoliko popularnih sorti trešanja:

1. Burlat: Burlat je rana sorta trešanja koja se često uzgaja u Evropi. Ima krupne, sočne plodove crvene boje, slatkog i osvežavajućeg ukusa.
2. Regina: Regina je sorta trešanja koja se takođe često uzgaja u Evropi. Plodovi su krupni, tamnocrvene boje i imaju izražen slatki ukus. Ova sorta obično sazreva nešto kasnije u sezoni u poređenju s drugim sortama.
3. Lapins: Lapins je popularna sorta trešanja koja potiče iz Kanade. Plodovi su krupni, tamnocrvene boje i imaju slatkasti ukus. Ova sorta je otporna na pucanje plodova tokom kišnih perioda.
4. Skeena: Skeena je sorta trešanja koja je poznata po svojim krupnim plodovima i slatkastom ukusu. Plodovi su tamnocrvene boje i sazrevaju sredinom do kasne sezone.
5. Van: Van je sorta trešanja koja se često uzgaja u Severnoj Americi. Plodovi su krupni, tamnocrvene boje i imaju blago kiselkast ukus. Ova sorta često sazreva rano u sezoni.
6. Rainier: Rainier trešnje su poznate po svom karakterističnom izgledu sa žutim plodovima i crvenim tačkicama. Imaju slatkast ukus i često se smatraju jednim od najukusnijih sorti trešanja.

Ovo su samo neke od mnogih sorti trešanja koje se uzgajaju širom sveta. Svaka sorta ima svoje jedinstvene karakteristike, pa je važno isprobati različite sorte kako biste pronašli svoju omiljenu.

Vitamini

Trešnje su bogate različitim hranljivim materijama, uključujući vitamine. Najvažniji vitamini koji se nalaze u trešnjama su:

• Vitamin C: Trešnje su dobar izvor vitamina C, koji je važan za jačanje imunološkog sistema, pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i doprinosi zdravlju kože.
• Vitamin A: Beta-karoten, koji se nalazi u trešnjama, pretvara se u vitamin A u organizmu. Vitamin A je važan za zdravlje očiju, kože i sluzokože.
• Vitamin K: Trešnje sadrže i vitamin K, koji je ključan za zdravlje kostiju i normalno zgrušavanje krvi.
• Vitamini B kompleksa: Trešnje sadrže neke vitamine iz grupe B, kao što su vitamin B6, koji je važan za metabolizam proteina, i folna kiselina, koja je neophodna za normalan razvoj fetusa tokom trudnoće.

Ovi vitamini su važni za održavanje zdravlja i pravilno funkcionisanje organizma, a trešnje su ukusan način da ih unesete u ishranu.

Minerali

Trešnje su takođe bogate mineralima koji su važni za zdravlje. Evo nekoliko minerala koji se nalaze u trešnjama:

• Kalijum: Trešnje su dobar izvor kalijuma, minerala koji je važan za regulisanje krvnog pritiska, funkciju mišića i održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.
• Mangan: Trešnje sadrže mangan, mineral koji igra ključnu ulogu u metabolizmu, formiranju kostiju i zaštiti od oštećenja ćelija.
• Bakar: Bakar se nalazi u tragovima u trešnjama i važan je za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, održavanje zdravlja nervnog i jačanje imunološkog sistema.
• Magnezijum: Trešnje sadrže i magnezijum, mineral koji je važan za funkciju mišića i nervnog sistema, održavanje zdravlja srca i regulisanje nivoa šećera u krvi.
• Gvožđe: Iako se nalazi u manjim količinama u poređenju s drugim mineralima, gvožđe prisutno u trešnjama je važno za transport kiseonika u organizmu i prevenciju anemije.

Ovi minerali su ključni za održavanje zdravlja i normalnog funkcionisanja organizma, a trešnje su jedan od prirodnih izvora koji ih sadrže. Redovno konzumiranje trešanja može doprineti unosu ovih važnih minerala u ishranu.

Druge hranljive materije u trešnji

Pored vitamina i minerala, trešnje sadrže i druge hranljive materije koje su važne za zdravlje. Ovo su neke od njih:

• Vlakna: Trešnje sadrže vlakna, što ih čini korisnim za varenje i regulaciju probavnog sistema. Vlakna pomažu u održavanju zdrave crevne flore i smanjenju rizika od zatvora.
• Antioksidansi: Trešnje su bogate antioksidansima, kao što su antocijanini i flavonoidi, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Ovi antioksidansi imaju antiinflamatorna svojstva i mogu pomoći u smanjenju rizika od određenih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak.
• Fitonutrijenti: Trešnje sadrže različite fitonutrijente, kao što su fenolne kiseline i karotenoidi, koji imaju antiinflamatorna, antioksidativna i antikancerogena svojstva.
• Melatonin: Trešnje su prirodni izvor melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Konzumiranje trešanja ili soka od trešanja može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna i regulaciji unutrašnjeg sata organizma.
• Voda: Trešnje sadrže visok procenat vode, što ih čini osvežavajućim voćem i doprinosi hidrataciji organizma.
• Ugljeni hidrati: Trešnje sadrže prirodne šećere poput glukoze i fruktoze, koji pružaju brzu energiju organizmu.
• Kalorije: Trešnje su relativno niske u kalorijama, što ih čini pogodnim izborom za ljude koji vode računa o kalorijskom unosu.

Ove hranljive materije čine trešnje ne samo ukusnim voćem već i korisnim dodatkom ishrani za održavanje zdravlja.

Zdravstveni benefiti trešanja

Trešnje imaju brojne zdravstvene benefite zahvaljujući svojim hranljivim sastojcima i bioaktivnim jedinjenjima. Nekoliko ključnih zdravstvenih benefita trešanja su:

• Antioksidativna svojstva: Trešnje su bogate antioksidansima poput antocijanina i flavonoida, koji pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala u organizmu. Ovo može smanjiti oksidativni stres i smanjiti rizik od bolesti srca, karcinoma i drugih hroničnih bolesti.
• Smanjenje upala: Antioksidansi i drugi fitonutrijenti prisutni u trešnjama mogu imati antiinflamatorna svojstva, pomažući u smanjenju upala u organizmu. Ovo može biti korisno za osobe koje pate od artritisa, gihta ili drugih upalnih stanja.
• Podrška zdravlju srca: Kalijum i drugi minerali prisutni u trešnjama mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska i održavanju zdravlja srca. Takođe, antioksidansi mogu smanjiti nivo holesterola i triglicerida, što može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
• Poboljšanje sna: Trešnje su prirodni izvor melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Konzumiranje trešanja ili soka od trešanja može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna i regulaciji unutrašnjeg sata organizma.
• Poboljšana funkcija mozga: Antioksidansi i fitonutrijenti u trešnjama mogu podržati zdravlje mozga, smanjujući oksidativni stres i poboljšavajući kognitivne funkcije. Ovo može smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
• Regulacija probave: Vlakna prisutna u trešnjama podržavaju zdravu probavu i prevenciju zatvora.

Ovi zdravstveni benefiti čine trešnje korisnim dodatkom ishrani za održavanje opšteg zdravlja i dobrobiti.

Negativan uticaj na zdravlje

Iako su trešnje uopšteno korisne za zdravlje, postoje neki potencijalni negativni aspekti koje treba uzeti u obzir:

• Alergije: Kod pojedinih osoba, trešnje mogu izazvati alergijske reakcije, posebno kod ljudi koji su alergični na druge voćne plodove poput breskvi, šljiva ili jabuka. Simptomi alergije na trešnje mogu uključivati svrab, oticanje usta i grla, osip ili čak anafilaktički šok kod težih slučajeva.
• Visok sadržaj šećera: Trešnje su prirodno bogate šećerom, posebno fruktozom. Osobe koje imaju poteškoća u regulaciji nivoa šećera u krvi, kao što su osobe s dijabetesom, trebale bi ograničiti unos trešanja i drugog voća bogatog šećerom.
• Interakcije s lekovima: Trešnje i njihovi derivati, kao što je sok od trešanja ili koncentrat, mogu imati interakcije s određenim lekovima. Na primer, trešnje mogu pojačati efekte antikoagulanasa poput varfarina, što može povećati rizik od krvarenja. Osobe koje uzimaju lekove trebaju se konsultovati sa svojim lekarom o eventualnim interakcijama s trešnjama.
• Toksin u košticama: Koštice trešanja sadrže cijanid, koji je toksičan u većim količinama. Dok je jedenje nekoliko koštica obično bezopasno, gutanje velike količine koštica može izazvati trovanje cijanidom. Važno je izbegavati gutanje koštica i ograničiti njihovu konzumaciju kod male dece.
• Odgovarajuća konzumacija: Iako su trešnje zdrav izbor, kao i kod bilo koje hrane, važno je konzumirati ih umereno kao deo uravnotežene ishrane. Preteran unos može dovesti do viška kalorija i negativnih efekata na zdravlje.

Važno je imati na umu ove potencijalne rizike i prilagoditi svoju konzumaciju trešanja prema vlastitim potrebama i zdravstvenom stanju. Ukoliko imate bilo kakve zabrinutosti ili nedoumice, preporučljivo je da se posavetujete s kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom.

Tretiranje trešanja hemijskim sredstvima

Tretiranje trešanja hemijskim sredstvima može biti, a najčešće i jeste deo procesa uzgoja kako bi se zaštitile od štetočina, bolesti i korova. Međutim, postoji zabrinutost zbog potencijalnih negativnih efekata ovih hemikalija na zdravlje ljudi i okoline. Evo nekoliko ključnih tačaka o tretiranju trešanja hemijskim sredstvima:

• Pesticidi: Uzgajivači često koriste pesticide kako bi zaštitili trešnje od štetočina poput insekata i gljivica. Pesticidi mogu biti korisni za očuvanje prinosa i kvaliteta plodova, ali postoji zabrinutost zbog mogućih ostataka pesticida na plodovima i njihovim potencijalnim štetnim efektima po zdravlje ljudi.
• Fungicidi: Fungicidi se koriste za kontrolu gljivičnih bolesti poput monilije i čađave pegavosti lista, koje mogu oštetiti trešnje i smanjiti prinose.
• Herbicidi: Herbicidi se koriste za suzbijanje korova koji mogu konkurisati trešnjama za vodu, hranljive materije i svetlost.

Tretiranje plodova trešanja hemijskim sredstvima neposredno pre, u toku i posle berbe

Tretiranje plodova trešanja hemijskim sredstvima neposredno pre, u toku i posle berbe može biti deo standardne prakse u voćarstvu radi zaštite plodova od bolesti, oštećenja i gubitka kvaliteta. Evo kako se ovi tretmani obično sprovode:

1. Neposredno pre berbe:
2. Neposredno pre berbe, plodovi trešanja mogu biti tretirani pesticidima kako bi se zaštitili od štetočina i bolesti koji bi mogli da ih oštete tokom berbe i transporta.
3. Fungicidi se često koriste kako bi se sprečile gljivične infekcije tokom skladištenja i transporta, dok se insekticidi primenjuju radi suzbijanja insekata koji bi mogli da napadnu plodove.
4. Tretmani pesticidima obično se sprovode u skladu sa propisima o karenci, što je period između tretiranja pesticidima i berbe, tokom kojeg se pesticidi mogu razgraditi ili opadati do nivoa koji se smatra sigurnim za ljudsku konzumaciju.
5. Tokom berbe:
6. Tokom berbe, plodovi se mogu hladiti kako bi se očuvala njihova svežina i produžio njihov rok trajanja.
7. U nekim slučajevima, plodovi se mogu tretirati blagim dezinfekcionim sredstvima kako bi se smanjio rizik od kontaminacije bakterijama ili gljivicama tokom manipulacije i transporta.
8. Posle berbe:
9. Posle berbe, plodovi se mogu tretirati fungicidima i drugim konzervansima kako bi se sprečilo truljenje i održala njihova svežina tokom skladištenja i transporta.
10. Plodovi se mogu sortirati, pakovati i transportovati pod odgovarajućim uslovima kako bi se minimizirala oštećenja i obezbedio visok kvalitet proizvoda.

Važno je da se tretmani sprovode u skladu sa propisima i regulativama koje regulišu upotrebu pesticida i drugih hemikalija u voćarstvu, kako bi se osigurala bezbednost potrošača i zaštitila životna sredina, ali naravno da u praksi često i najčešće nije tako, jer se sve svodi na veliki I što veći profit, a ako se uz to kombinuje I nedostatak svesti proizvođača onda smo u velikom zdravstvenom problemu.

Opasnost!

• Ostaci pesticida na plodovima: Iako se primenjuju prema propisima, ostaci pesticida mogu ostati na plodovima čak i nakon primene i poštovanja karence. Ovo može predstavljati potencijalni rizik po zdravlje potrošača koji konzumiraju tretirane plodove, posebno ako se redovno konzumira voće sa visokim nivoima ostataka pesticida.
• Zdravstveni efekti: Istraživanja su pokazala da dugotrajna i/ili visoka izloženost ostacima pesticida može biti povezana sa povećanim rizikom od određenih zdravstvenih problema, uključujući rak, neurološke poremećaje, hormonalne disbalanse i problema reproduktivnog sistema.
• Rizične grupe: Deca, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu biti posebno osetljive na efekte pesticida. Njihova izloženost pesticidima može imati dugoročne posledice po zdravlje i razvoj.

Organske trešnje

Organske trešnje su trešnje koje su uzgajane bez upotrebe sintetičkih hemikalija kao što su pesticidi, herbicidi i veštačka đubriva. Uzgajivači organskih trešanja se oslanjaju na prirodne metode kontrole štetočina i bolesti, kao što su plodored, biološka kontrola, upotreba organskih đubriva i drugih agrotehničkih praksi koje poštuju principe očuvanja prirode.

Evo nekoliko ključnih tačaka o organskim trešnjama:

1. Bez sintetičkih hemikalija: Organske trešnje se uzgajaju bez upotrebe sintetičkih pesticida, herbicida ili veštačkih đubriva. Umesto toga, organski uzgajivači koriste prirodne metode kontrole štetočina i bolesti kako bi održali zdravlje biljaka.
2. Sertifikacija: Organske trešnje se često uzgajaju prema standardima organske proizvodnje i mogu biti sertifikovane od strane odgovarajućih organizacija koje garantuju da su proizvedene u skladu sa određenim standardima organske proizvodnje.
3. Prirodni ukus: Organske trešnje obično imaju intenzivan i prirodan ukus, budući da nisu tretirane sintetičkim hemikalijama koje bi mogle uticati na njihov ukus ili kvalitet.
4. Ekološki održiva praksa: Organska proizvodnja trešanja se obično smatra ekološki održivom praksom jer se oslanja na prirodne resurse i minimizira negativne uticaje na okolinu, kao što su zagađenje vode, tla i vazduha.
5. Zdravstveni benefiti: Organske trešnje mogu pružiti iste zdravstvene benefite kao i konvencionalno uzgajane trešnje, ali bez potencijalnih rizika po zdravlje koji mogu proisteći iz izloženosti sintetičkim hemikalijama.

Konzumiranje organskih trešanja sigurno jeste dobar izbor za one koji žele da smanje izloženost sintetičkim hemikalijama i podrže ekološki održivu praksu uzgoja.