Početak novembra ima jednu zanimljivu osobinu.

Još uvek nije prava zima, ali kuća odjednom počinje da se ponaša kao da jeste.

Pod ujutru postaje hladan. Prozori više nisu prijatni na dodir. Uveče se mnogo ranije povlačimo pod ćebe, a ruka sve češće ide prema termostatu, radijatoru ili daljinskom upravljaču klime.

Prva reakcija gotovo je uvek ista:

„Pojačaj grejanje.“

Ali topliji dom ne zavisi samo od toga koliko toplote proizvedemo.

Jednako je važno koliko te toplote uspemo da zadržimo, gde ona odlazi i da li grejemo prostor na pametan način.

Možete imati veoma topao radijator, a da soba i dalje deluje hladno.

Možete podići termostat za nekoliko stepeni, a da vam i dalje duva oko nogu.

Možete trošiti više energije nego prošle zime, a da se komfor jedva promeni.

Razlog je jednostavan.

Grejanje je samo jedna polovina priče.

Druga je način na koji se toplota kreće kroz stan i koliko brzo je gubimo kroz hladne površine, prozore, vrata i nekontrolisano strujanje vazduha.

Zato pre nego što ovu zimu provedemo okrećući termostat sve više, hajde da uradimo nešto korisnije.

Da pronađemo gde nam toplota beži.

Zašto nam je nekada hladno i kada termometar pokazuje 22 stepena?

Temperatura vazduha nije jedino što određuje kako se osećamo u prostoriji.

Ako sedite pored veoma hladnog prozora, spoljašnjeg zida ili poda, možete imati osećaj hladnoće čak i kada sobni termometar pokazuje sasvim pristojnu temperaturu.

Tu je i strujanje vazduha.

Mali otvor oko prozora, prostor ispod ulaznih vrata ili loše zaptivena balkonska vrata mogu stvarati stalno hladno strujanje koje telo veoma brzo registruje.

Zato postoji velika razlika između:

„U sobi je 21°C.“

i

„U sobi mi je prijatno na 21°C.“

Cilj nije samo zagrejati vazduh.

Cilj je napraviti prostor u kojem se toplota ravnomerno raspoređuje i što duže zadržava.

1. Nemojte podizati termostat misleći da će se stan brže zagrejati

Ovo je jedna od najčešćih zimskih grešaka.

Uđete u hladan stan.

Termostat pokazuje 17°C.

Želite 21°C.

I umesto da ga podesite na 21°C, okrenete ga na 25 ili 26°C jer očekujete da će sistem zbog toga „jače raditi“.

Kod većine klasičnih sistema centralnog grejanja sa sobnim termostatom to ne funkcioniše tako.

Podešavanje više krajnje temperature ne znači da će prostor automatski brže stići do prijatnih 21°C. Sistem će samo nastaviti da greje sve dok ne pokuša da dostigne novu, višu zadatu temperaturu.

Energy Saving Trust u svom vodiču o ekonomičnijem korišćenju centralnog grejanja upravo naglašava da podizanje termostata ne zagreva dom brže i savetuje da se termostat postavi na najnižu temperaturu koja je korisniku prijatna, za mnoge ljude približno između 18 i 21°C.

Energy Saving Trust – Vodič za ekonomičnije korišćenje grejanja

Drugim rečima:

Ako želite 21°C, postavite 21°C.

Ne 26°C.

Naravno, način rada zavisi od konkretnog sistema grejanja, pa kod toplotnih pumpi, složenijih automatskih sistema i drugih specifičnih rešenja treba pratiti uputstvo proizvođača ili instalatera.

2. Termostat ne treba da bude iza zavese, pored radijatora ili na promaji

Termostat pokušava da proceni temperaturu prostorije.

Ako ga sakrijemo iza debele zavese, zaklonimo komodom ili postavimo neposredno uz izvor toplote, on više ne registruje realne uslove u ostatku sobe.

Može misliti da je prostor već dovoljno topao dok je nekoliko metara dalje neprijatno hladno.

Može se dogoditi i suprotno.

Termostat treba da bude na mestu gde oko njega slobodno cirkuliše vazduh, bez direktnog uticaja radijatora, jakog sunčevog zračenja ili stalne promaje.

I Energy Saving Trust preporučuje da sobni termostat ne bude zaklonjen zavesama ili nameštajem niti postavljen neposredno uz izvor toplote.

Mala stvar.

Ali veoma važna.

3. Ne pretvarajte radijator u policu

Radijator najbolje obavlja svoj posao kada topao vazduh može slobodno da cirkuliše kroz prostoriju.

Ako je neposredno ispred njega velika sofa, fotelja, komoda, teška zavesa ili sušilica puna veša, deo toplote ostaje tamo gde vam najmanje koristi.

Posebno je česta greška kauč postavljen gotovo uz radijator.

Kauč tada postaje veoma topao.

Soba ne mora.

Ako raspored prostorije dozvoljava, ostavite dovoljno slobodnog prostora oko grejnog tela da se zagrejani vazduh normalno širi.

Ako radijator greje naslon kauča, mokar peškir i zavesu, deo energije koju plaćate ne povećava komfor onoliko koliko bi mogao.

4. Duga zavesa preko radijatora može vam „grejati prozor“

Debele zavese zimi mogu biti veoma korisne.

Ali samo ako ih koristimo pravilno.

Ako duga zavesa pada preko radijatora ispod prozora, deo toplog vazduha može ostati zarobljen između zavese i hladnog stakla.

Rezultat?

Prozor dobija veoma lep tretman.

Vi nešto manje.

Ako je radijator postavljen ispod prozora, zavesa ne bi trebalo da sprečava izlazak toplog vazduha prema prostoriji.

To ne znači da zavese treba izbaciti.

Naprotiv.

Pravilno korišćene, posebno noću, mogu pomoći da prostor uz hladno staklo bude prijatniji. Samo ne treba istovremeno izolovati radijator od ostatka sobe.

5. Danju pustite sunce unutra

Sunce je besplatan izvor toplote.

Zimi to treba iskoristiti.

Ako imate prozor kroz koji tokom dana ulazi direktno sunce, otvorite roletne i zavese.

Čak i tokom hladnog dana sunčevo zračenje može zagrevati pod, zidove, nameštaj i druge unutrašnje površine.

Posebno će se to osetiti na sunčanijoj strani kuće ili stana.

Zato je korisno jednostavno pravilo:

danju – sunce unutra

uveče – pokušajte da toplotu zadržite unutra.

6. Noću zatvorite zavese i roletne

Kada sunce zađe, prozor postaje jedna od hladnijih površina u sobi.

Zato uveče zavese i roletne dobijaju drugu ulogu.

One ne mogu zameniti kvalitetnu stolariju niti dobru izolaciju, ali mogu učiniti prostor uz prozor prijatnijim i smanjiti subjektivni osećaj hladnoće.

Deblje ili termo-zavese mogu biti posebno korisne kod starije stolarije.

Samo ponovo obratite pažnju na radijator.

Ako se nalazi ispod prozora, zavesa ne treba potpuno da ga prekrije.

7. Pronađite gde vam duva

Često najveći problem nije veliki gubitak toplote koji možemo jasno da vidimo.

Nego mali koji stalno osećamo.

Prođite rukom oko prozorskih krila, balkonskih vrata, donje ivice ulaznih vrata i drugih mesta na kojima sumnjate da ulazi hladan vazduh.

Ako na određenom mestu stalno osećate strujanje, možda postoji problem sa zaptivanjem.

Kod sitnih zazora odgovarajuće zaptivne trake mogu biti jednostavno i relativno jeftino rešenje.

Ali postoji veoma važna razlika između neželjene promaje i ventilacije koja je domu potrebna.

Ne treba zatvarati ventilacione otvore, zidne rešetke ili fabričke ventilacione proreze na prozorima samo zato što kroz njih dolazi spoljašnji vazduh. Energy Saving Trust posebno upozorava da zaptivanje doma ne sme da uništi potrebnu ventilaciju.

Cilj nije hermetički zatvoriti kuću.

Cilj je ukloniti nekontrolisano curenje vazduha, a zadržati bezbednu i kontrolisanu ventilaciju.

8. Zatvorite vrata prostorija koje ne moraju biti jednako tople

Ako pokušavate da zagrejete dnevnu sobu, a sva vrata u stanu su otvorena, toplota se prirodno širi i prema hladnijim prostorijama.

To ponekad želimo.

Ponekad ne.

Kada ne provetravate i želite da zadržite toplotu u prostoriji koju koristite, zatvorena unutrašnja vrata mogu pomoći.

To posebno ima smisla kada se iza njih nalazi hladan hodnik, stepenište ili prostorija koju trenutno ne koristite.

Ali ne treba ovo pravilo pretvoriti u zabranu cirkulacije vazduha.

Tokom kratkog intenzivnog provetravanja otvaranje više prozora i prolaza između prostorija može, naprotiv, pomoći da se vazduh brže zameni.

Zadržavanje toplote i pravilna ventilacija nisu neprijatelji. Potrebno ih je uskladiti.

9. Potpuno hladna soba nije uvek najbolja ušteda

Ideja zvuči logično:

„Ovu sobu ne koristim. Isključiću grejanje potpuno.“

Ali ako prostor postane veoma hladan, hlade se i njegovi zidovi, uglovi, prozori i površine iza nameštaja.

Kada topao vazduh koji sadrži vlagu iz ostatka doma dođe do takve hladne površine, povećava se mogućnost kondenzacije.

Američka agencija za zaštitu životne sredine – EPA objašnjava da kondenzacija nastaje kada vlažan vazduh dođe u kontakt sa dovoljno hladnom površinom i da je kontrola vlage osnovni deo prevencije problema sa buđi.

Dakle, cilj nije:

svaka prostorija 24°C

ali nije uvek idealno ni:

jedna soba ledena, ostale pregrejane.

Ako vas kondenzacija, mokri prozori ili buđ već muče, na LadyLife-u smo detaljno objasnili kako nastaju i kako kontrolisati vlagu tokom hladnog dela godine.

Pročitaj vodič: Kondenzacija i Buđ na Prozorima – Kako smanjiti vlagu u stanu

10. Provetravanje zimi ne znači držati prozor na kip ceo dan

Zimi pokušavamo da zadržimo toplotu, ali istovremeno moramo izbacivati višak vlage i ustajali vazduh.

Zato „prozor stalno malo otvoren“ nije jedina niti uvek najbolja strategija.

Energy Saving Trust preporučuje otvaranje prozora najmanje nekoliko minuta više puta tokom dana, čak i zimi, a otvaranje prozora na različitim stranama doma može dodatno ubrzati razmenu vazduha.

Posebno provetrite nakon kuvanja, tuširanja, sušenja veša u zatvorenom prostoru ili kada u prostoriji duže boravi više ljudi.

Ako postoje fabrički ventilacioni otvori ili mehanički sistem ventilacije, njih treba koristiti prema uputstvu.

Energy Saving Trust – Kako pravilno provetravati dom

Poenta nije da tokom zime satima hladimo zidove i nameštaj.

Poenta je da redovno zamenimo vlažan i ustajao vazduh svežim.

11. Vlažniji vazduh nije automatski „topliji i bolji“

Zimi se često govori samo o suvom vazduhu.

Ali u mnogim stanovima problem je potpuno suprotan.

Kuvanje, tuširanje, disanje i sušenje veša mogu znatno povećati količinu vodene pare u prostoru.

Ako su istovremeno prozori i zidovi hladni, stvaraju se idealni uslovi za kondenzaciju.

EPA savetuje da relativna vlažnost u zatvorenom prostoru bude ispod 60%, a idealno približno između 30 i 50% kada je to moguće.

Zato mali digitalni termometar sa higrometrom može biti mnogo korisniji od nagađanja.

Ako danima imate 65 ili 70% relativne vlažnosti i redovno mokre prozore, nije dobra ideja automatski dodavati još vlage samo zato što je napolju zima.

Prvo izmerite.

Tek onda odlučujte.

12. Ne sušite svaku turu veša preko radijatora

Razumljivo je zašto to radimo.

Radijator je topao.

Veš se osuši.

Ali voda iz mokre odeće nije nestala.

Prešla je u vazduh.

Osim toga, tekstil prebačen preko radijatora ometa normalno širenje toplote u prostoriju.

Ako morate da sušite odeću unutra, korisno je da veš prethodno bude dobro centrifugiran, da sušilica ne blokira radijator i da prostor može da se pravilno provetri.

Ako se ujutru na prozorima pojave kapljice vode, a prethodne večeri ste u istoj prostoriji sušili punu mašinu veša, ta dva događaja možda nisu nepovezana.

13. Tepih neće zagrejati sobu – ali može promeniti kako je doživljavate

Tepih ne proizvodi energiju.

Ali hodanje po hladnim pločicama i hodanje po tepihu pri istoj temperaturi vazduha nisu isti osećaj.

To posebno može da se oseti na pločicama, podovima iznad hladnih prostora i u prizemnim prostorijama.

Ako su vam stopala stalno hladna, vrlo lako ćete zaključiti da je „cela soba hladna“ i podići termostat.

Nekada je problem mnogo lokalniji.

Zato povećanje osećaja komfora ne mora uvek da znači povećanje temperature vazduha u celoj kući.

14. Toplije čarape ponekad su racionalnije od još dva stepena u celoj kući

Ovo zvuči gotovo previše jednostavno za ozbiljan vodič.

Ali upravo zato vredi reći.

Ako vam je telo generalno prijatno, ali su vam hladne šake, stopala ili ramena, nije uvek logično zagrevati ceo stan nekoliko dodatnih stepeni.

Nekada je racionalnije obući toplije čarape, dodati jedan sloj odeće ili uzeti lagani džemper.

Naravno, dom ne treba da bude neprijatno hladan.

Poenta nije da sedimo u kaputu u sopstvenoj dnevnoj sobi.

Poenta je da svaki osećaj hladnoće ne mora automatski da se rešava termostatom.

15. Grejte prema životu, ne prema navici

Ako svi izlaze iz kuće u 7:30, nema mnogo smisla da sistem održava isti nivo grejanja kao kada je cela porodica kod kuće.

Ako se vraćate u 17 časova, pravilno podešen programator ili pametni termostat može omogućiti da vam toplota bude dostupna kada je zaista potrebna.

Energy Saving Trust preporučuje upravo korišćenje programatora, termostata i odgovarajućih kontrola kako bi se grejanje prilagodilo stvarnom vremenu boravka u domu.

Ipak, način upravljanja zavisi od sistema.

Kotao, toplotna pumpa, klima, TA peć, podno grejanje i centralno grejanje ne rade svi po istom principu.

Zato dobre navike počinju razumevanjem sistema koji zaista imate.

Ako se grejete na električnu energiju, pogledajte i naš detaljan vodič o tome gde domaćinstva najčešće nepotrebno troše struju tokom jeseni i zime.

Kako Smanjiti Račun za Struju Ove Jeseni i Zime – LadyLife vodič

16. Ne gasite i palite sistem nasumično svakih pola sata

Ušteda energije nije isto što i stalno igranje sa komandama.

Ako vam je čas pretoplo, a čas prehladno, verovatno vam je potreban stabilniji režim rada ili bolje podešavanje sistema.

Kod termostatski regulisanog grejanja posao regulatora je upravo da održava uslove oko zadate vrednosti.

Kod drugih sistema logika može biti drugačija.

Zato ne postoji univerzalno pravilo da je svaki sistem najbolje stalno gasiti ili da je svaki najbolje ostaviti uključen.

Bolje pitanje glasi:

„Kako je moj sistem projektovan da radi i kada mi je toplota zaista potrebna?“

To je mnogo korisnije od nasumičnog uključivanja i isključivanja tokom celog dana.

17. Ako je jedan radijator hladniji od ostalih, nemojte odmah pojačavati ceo sistem

Ako je ostatak stana prijatno topao, a jedan radijator jedva greje, problem možda nije u ukupnoj snazi grejanja.

Mogući uzrok može biti vezan za ventil, vazduh u sistemu, protok, balansiranje ili nešto drugo, u zavisnosti od instalacije.

Proveru sistema treba prepustiti stručnoj osobi ako niste sigurni šta radite, naročito kod sistema pod pritiskom, kotlova i zajedničkog centralnog grejanja.

Ali princip je važan:

lokalni problem ne rešava se uvek globalnim podizanjem temperature.

Ako je hladna samo jedna soba, prvo proverite prozor, spoljašnji zid, položaj nameštaja, radijator, ventil i cirkulaciju vazduha.

Tek onda razmišljajte da li ceo dom zaista treba jače grejanje.

18. Nameštaju uz hladan spoljašnji zid treba malo vazduha

Veliki ormar potpuno nalepljen na hladan spoljašnji zid može napraviti prostor u kojem gotovo nema cirkulacije vazduha.

Zid ostaje hladan.

Vlaga se lakše zadržava.

A onda nekoliko meseci kasnije pomerimo ormar i dobijemo veoma neprijatno iznenađenje.

Nije potrebno odvući sav nameštaj pola metra od zida.

Ali kod problematičnih spoljašnjih zidova mali razmak koji omogućava cirkulaciju vazduha može biti koristan.

Ovo je posebno važno ako već imate problem sa mokrim prozorima, hladnim uglovima ili buđi.

19. Vlažne zidove ne „lečite“ samo jačim grejanjem

Ako se na istom mestu stalno pojavljuje mokra fleka, ljuštenje boje ili vlaga čak i kada u stanu nema mnogo pare, problem možda nije obična kondenzacija.

Uzrok može biti curenje instalacije, problem sa krovom ili fasadom, prodor vode ili drugi građevinski problem.

EPA posebno naglašava da kod problema sa buđi nije dovoljno ukloniti samo vidljivu posledicu — potrebno je rešiti izvor vode ili vlage.

Topao radijator neće popraviti cev koja curi.

Nova boja neće zaustaviti vodu koja ulazi kroz konstrukciju.

A sredstvo protiv buđi neće rešiti problem koji se stalno vraća iz zida.

20. Najjeftinija energija je ona koju niste morali da potrošite

Ovo je možda najvažnija ideja celog teksta.

Ne morate birati između:

hladnog doma

i

ogromne potrošnje energije.

Prvo pokušajte da sprečite nepotrebne gubitke toplote koju već proizvodite.

Radijatori treba da budu slobodni.

Zavese treba koristiti pametno.

Sunce treba pustiti unutra kada ga ima.

Neželjenu promaju treba rešiti.

Ventilaciju treba sačuvati.

Termostat treba koristiti smisleno.

Grejanje treba prilagoditi životu ukućana.

Vlagu treba pratiti.

Tek nakon toga ima smisla pitati:

„Da li je temperatura zaista preniska?“

Kolika temperatura u stanu je zapravo potrebna?

Ne postoji jedna savršena temperatura za sve ljude, sve uzraste i sva zdravstvena stanja.

Energy Saving Trust navodi da je za mnoge ljude najniža prijatna temperatura između približno 18 i 21°C.

Sa zdravstvene strane, aktuelni NHS savetuje da prostorije koje redovno koristimo, kada je to moguće, budu zagrejane na najmanje oko 18°C, posebno kod ljudi sa zdravstvenim problemima.

NHS – Preporuke za topao i bezbedan dom tokom zime

Nekome će na 20°C biti savršeno prijatno.

Nekome neće.

Na osećaj komfora utiču i nivo aktivnosti, odeća, vlažnost vazduha, hladnoća zidova i poda, strujanje vazduha i zdravstveno stanje.

Posebnu pažnju treba posvetiti starijim osobama, maloj deci i ljudima sa određenim hroničnim bolestima, kod kojih potrebe mogu biti drugačije.

Zato broj na termostatu nije takmičenje.

Cilj nije:

„Ko može da izdrži hladnije?“

Cilj je:

razuman, bezbedan komfor uz što manje nepotrebnog rasipanja energije.

Sedam grešaka zbog kojih grejanje radi više nego što mora

Pre nego što povećate temperaturu, proverite sedam stvari: da li termostat podižete na maksimum čim uđete u hladan stan; da li sofa blokira radijator; da li duga zavesa zadržava toplotu iza sebe; da li prozor ostaje nepotrebno dugo otvoren; da li se prostor greje kada niko nije kod kuće; da li ignorišete promaju oko vrata i prozora; i da li problem sa vlagom pokušavate da rešite isključivo jačim grejanjem.

Ako prepoznajete nekoliko ovih navika, vrlo verovatno postoji prostor za poboljšanje bez velikog ulaganja.

Napravite ovaj mali test večeras

Ne treba vam stručnjak.

Prošetajte kroz stan i pogledajte ga kao da ga vidite prvi put.

Da li neka zavesa prekriva radijator?

Da li sofa stoji tik ispred izvora toplote?

Da li negde jasno osećate hladan vazduh oko vrata ili prozora?

Da li grejanje radi kada niko nije kod kuće?

Da li se u prostoriji u kojoj sušite veš pojavljuje kondenzacija?

Da li noću ostavljate zavese i roletne otvorene iako su prozori veoma hladni?

Da li termostat stoji na mestu koje zaista reprezentativno meri temperaturu sobe?

Ako na nekoliko pitanja odgovorite nepovoljno, već imate nekoliko stvari koje možete promeniti bez kupovine novog sistema grejanja.

Šta bih kupio pre „čudotvornog grejača“

Internet je prepun malih uređaja koji obećavaju:

„Zagreva celu prostoriju za nekoliko minuta uz minimalnu potrošnju!“

Fizika je ipak nešto tvrdoglavija od oglasa.

Pre još jednog grejnog uređaja, mnogo korisnije može biti proveriti da li su vam potrebni digitalni termometar i higrometar, kvalitetna zaptivna traka na mestu na kojem zaista duva, termostatske glave ako ih vaš sistem podržava, bolje zavese, tepih na izrazito hladnom podu ili kvalitetnija kontrola postojećeg sistema grejanja.

Najbolja kupovina nije uvek uređaj koji proizvodi još toplote.

Nekada je to nešto što sprečava da postojeća toplota ode tamo gde vam ne koristi.

Grejanje i vlaga moraju se posmatrati zajedno

Ovo je posebno važno.

Tokom zime često pokušavamo da uštedimo tako što zatvorimo sve prozore, smanjimo provetravanje, sušimo veš unutra, kuvamo, tuširamo se — a zatim se čudimo kada su stakla ujutru mokra.

Dom mora da bude topao.

Ali mora i da se oslobađa viška vlage.

EPA kao praktičan cilj preporučuje relativnu vlažnost ispod 60%, a idealno približno 30–50% kada je moguće, jer viša vlažnost i hladne površine povećavaju mogućnost kondenzacije i stvaraju bolje uslove za razvoj buđi.

Ako vam se voda redovno skuplja na prozorima, to je signal koji ne treba ignorisati.

Ne znači automatski da je stolarija loša.

Ali znači da treba proveriti ravnotežu između:

temperature + vlage + ventilacije + hladnih površina.

Najtopliji dom nije nužno onaj sa najtoplijim radijatorima

To je suština.

Možete imati radijator koji gotovo peče na dodir i sobu koja vam i dalje nije prijatna.

A možete imati umeren sistem grejanja, dobro zadržavanje toplote i prostor u kojem je mnogo udobnije.

Razlika nije samo u temperaturi.

Razlika je u načinu na koji dom funkcioniše kao celina.

Dobre navike ne mogu zameniti ozbiljnu izolaciju kada je objektu zaista potrebna.

Ne mogu popraviti dotrajalu stolariju.

Ne mogu sanirati vlažan zid zbog oštećene cevi ili prodora vode.

Ali mogu sprečiti da svakog dana nepotrebno bacamo deo toplote koju smo već proizveli i platili.

Zato pre nego što ove zime još jednom automatski podignete termostat, zastanite.

Pogledajte gde vam stoji sofa.

Pogledajte zavese.

Proverite prozore i vrata.

Razmislite kada grejanje zaista radi.

Izmerite vlagu ako imate problem sa kondenzacijom.

Pustite sunce unutra dok ga ima.

I proverite da li zaista grejete svoj dom — ili prostor iza zavese, hladan hodnik, nameštaj, prozor i ulicu.

Jer prava ušteda ne počinje onda kada odlučimo da nam bude hladno.

Počinje kada prestanemo da rasipamo toplotu koja nam je već dostupna.