Zašto je 20 puta skuplja? Da li je zaista bogatija mineralima? Šta vam ne govore?

Marketing ili nauka

Himalajska so se već dugo vremena nalazi na vrhu liste namirnica kada je reč o zdravoj ishrani. Znatno skuplja (i do 20 puta) u odnosu na ostale soli, jer pomaže u očuvanju zdravlja zbog sadržaja čak 84 dragocena minerala koja su neophodna telu.

Šta se zapravo krije iza svega ovoga.

Himalajsku so je popularisala new age ezoterija, a neki je nazivaju i “so iz Lahora”.

Himalajska so se ponekad plasira na tržište kao “so mora iz doba Jure”, iako ova deponija soli dolazi iz morskog dna permijskog i krednog doba od 100 do 200 miliona godina. Stara milionima godina, a na pakovanju stoji rok upotrebe dve godine.

Tačno je da se himalajska so vadi u rudniku soli Khevra u Khevri, oblast Jhelum, koji se nalazi u pokrajini Punjab u Pakistanu Indo-Gangeske ravnice, koja je udaljena oko 200 km. Izvesna količina soli dolazi čak i iz Poljske.

Šta kažu naučna istraživanja?

Bavarski Državni zavod za zdravstvo i sigurnost hrane je istražio 15 vrsta Himalajske soli i u njima našao samo 10 hemijskih elemenata.

Takođe, 2006. godine, himalajsku so je istražio i Tehnički univerzitet Clausthal u Nemačkoj, gde su i oni našli da himalajska so ima samo 10 hemijskih elemenata, a njihov rezime je: “Ova so po svom hemijskom sastavu se ne razlikuje nimalo od svih drugih prirodnih kamenih soli. Jedina razlika u odnosu na druge poznate kuhinjske soli je ta da sadrži više nečistoća”.

Udruženje nezavisnih zdravstvenih savetnika upozorava: “Himalajsku so prodavati kao “bogatu mineralima” je naprosto pogrešno usmeravanje potrošača”.

Eko-Test i nemački Zavod za analizu robe na tržištu to definiše kao najuspešniju obmanu potrošača.

Hemijski sastav: 98% NaCl

Roze himalajska so je hemijski slična kuhinjskoj soli. Sadrži 98% natrijum-hlorida, a ostatak čine minerali u tragovima, kao što su kalijum, magnezijum i kalcijum koji joj daju svetloroze nijansu i specifičan ukus.

Što se tiče uticaja na samo zdravlje, a pošto sadrži 98% NaCl, to znači da minerala ima samo 2%, malo je verovatno da nam to može pružiti bilo kakve značajne koristi po zdravlje.

Navodi se i da himalajska so ima manje natrijuma u odnosu na kuhinjsku, jer je roze so obično u većim kristalima od kuhinjske soli, pa tehnički i može da sadrži manje natrijuma u jednoj kašičici.

Postoji i verovanje da himalajska so može pomoći telu u postizanju optimalne ravnoteže tečnosti i sprečiti dehidraciju. Tačno je da je natrijum izuzetno važan za održavanje odgovarajućeg balansa tečnosti u telu, mada to isto važi i za natrijum iz drugih izvora, kao i za himalajsku so.

Jod — ključan mineral koji nedostaje

Posebnu pažnju treba obratiti na unos joda. Jod je mineral koji je neophodan za održavanje pravilne funkcije štitne žlezde i metabolizma ćelija. Opšte je poznato da su veliki izvori joda riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i jaja. Jodirana kuhinjska so je veliki izvor ovog minerala, dok ga himalajska so sadrži znatno manje.

Zaključak: Nema dokaza o zdravim koristima

Još uvek ne postoje zvanični naučni dokazi koji bi pokazali da himalajska so ima mnogo veće benefite po zdravlje u odnosu na običnu kuhinjsku so. Dakle, zamena kunjiske soli himalajskom eventualno može pomoći da se smanji unos natrijuma, ali kao i kod drugih vrsta soli, mora se obratiti pažnja na dnevni unos, koji opet većina prekorači.

Ipak, neki naučnici, među kojima i čuvena doktorka Harriet Hall, koja je pisala za Science-Based Medicine (sciencebasedmedicine.org), tvrde da himalajska so, pored toga što nema dokazane koristi po zdravlje, sadrži i neke radioaktivne supstance kao što su radijum, uranijum i polonijum, ali se tu mogu naći i supstance koje deluju kao otrovi, na primer talijum, mada na sreću svih koji koriste ovu so, u malim tragovima.

Očigledno je da se radi o velikoj prevari, a sve zbog ogromnog profita, tako da je mnogo zdravije konzumirati jodiranu morsku so, dok nauka ne dokaže suprotno.