Jesen je period kada se kuhinja, ostava, podrum i frižider često napune više nego tokom ostatka godine.

Sa pijace donosimo džak krompira. Kupujemo luk za nekoliko nedelja unapred. U kući se pojave jabuke iz voćnjaka, šargarepa, beli luk, bundeva, cvekla i drugo povrće koje želimo da sačuvamo za hladnije dane.

I tada nastaje problem koji obično ne primećujemo odmah.

Krompir počne da klija.

Jedan luk omekša i ubrzo pokvari nekoliko susednih glavica.

Jabuke se smežuraju ili jedna trula jabuka ostane neprimećena među zdravima.

Bundeva koja je izgledala savršeno dobije mekano mesto.

Šargarepa u frižideru izgubi čvrstinu.

Često nije problem u kvalitetu namirnice, već u tome gde smo je stavili, sa čim smo je čuvali i kakvi su temperatura, vlaga, svetlost i cirkulacija vazduha.

Zato nije dovoljno samo „staviti povrće na hladno“.

Krompir, luk, jabuke i bundeva ne traže iste uslove.

Neke namirnice vole hladno i vlažnije okruženje.

Druge bolje podnose suvlji vazduh.

Treće treba odvojiti od ostatka voća i povrća jer tokom sazrevanja oslobađaju etilen, biljni hormon u gasovitom obliku koji može ubrzati sazrevanje i propadanje određenih drugih plodova.

Uz nekoliko pravilnih navika, jesenja kupovina može trajati znatno duže, a mnogo manje hrane završiće u kanti.

Prvo pravilo: ne postoji jedno idealno mesto za svo voće i povrće

Najčešća greška je želja da sve organizujemo na jednom mestu.

Džak krompira u ostavi.

Pored njega luk.

Na istoj polici jabuke.

I iznad svega nekoliko bundeva.

Izgleda uredno, ali namirnicama možda ne odgovara.

Povrće i voće nakon berbe nisu „mrtvi“ proizvodi.

U njima se i dalje odvijaju biološki procesi.

Gube vlagu, dišu, sazrevaju, omekšavaju i reaguju na okolinu.

Zbog toga temperatura i vlažnost veoma utiču na trajnost.

University of Minnesota Extension u svojim preporukama za berbu i čuvanje povrća razlikuje uslove potrebne različitim vrstama povrća i posebno naglašava da, na primer, zimske tikve najbolje podnose hladnije i suvlje uslove, dok korenasto povrće bolje traje u hladnom i vlažnijem okruženju.

Drugim rečima:

ono što prija krompiru ne mora odgovarati bundevi, a ono što odgovara jabukama nije nužno idealno za luk.

Pre skladištenja pregledajte svaku namirnicu

Pre nego što nešto ostavite na nekoliko nedelja ili meseci, pregledajte ga.

Odvojite plodove koji imaju:

• udubljenja;
• pukotine;
• velike posekotine;
• mekane delove;
• tragove plesni;
• curenje;
• ozbiljna oštećenja od udarca.

Takve namirnice ne moraju automatski da se bace ako su i dalje bezbedne i oštećenje je malo, ali nisu najbolji kandidati za dugotrajno skladištenje.

Njih koristite prve.

Za duže čuvanje birajte:

zdrave, čvrste i neoštećene primerke.

Jedan plod koji počne da propada može dugo ostati neprimećen među ostalima.

Zato jesenju zalihu ne treba ostaviti i zaboraviti.

Ne perite sve pre nego što ga odložite

Kada donesemo zemljani krompir, šargarepu ili bundevu, prirodno je da poželimo da sve odmah operemo i uredno složimo.

Ali kod mnogih namirnica koje planiramo duže da čuvamo to nije najbolji potez.

Dodatna vlaga na površini može pogodovati kvarenju, naročito ako namirnica zatim završi u zatvorenoj kesi ili posudi sa slabom cirkulacijom vazduha.

Zemlju koja lako otpada možete nežno ukloniti kada je potrebno, ali temeljno pranje je često bolje ostaviti za trenutak neposredno pre pripreme.

Ovo naročito ima smisla kod krompira, luka, belog luka i bundeve koju nameravate da čuvate duže.

Krompir traži mrak, hladnije mesto i vazduh

Krompir je jedna od namirnica koju najčešće skladištimo pogrešno.

Držanje na kuhinjskom pultu pored prozora nije dobro rešenje.

Svetlost može podstaći stvaranje hlorofila, pa kora dobija zelenu boju. Zelenilo je ujedno upozorenje da mogu biti povišene i koncentracije glikoalkaloida poput solanina.

Zato je za krompir važno:

• da bude zaštićen od svetlosti;
• da ima cirkulaciju vazduha;
• da nije u veoma toploj prostoriji;
• da se redovno pregleda.

Najpraktičnije je koristiti:

• perforiranu korpu;
• drvenu gajbicu;
• papirnu vreću;
• mrežastu vreću;
• drugu posudu koja omogućava strujanje vazduha.

Hermetički zatvorena plastična kesa nije idealna za dugotrajno čuvanje.

Utah State University Extension u vodiču o čuvanju jesenje berbe krompir svrstava među namirnice kojima za duže čuvanje odgovara hladnije, suvlje i tamno okruženje.

Frižider nije automatski najbolje mesto za krompir

„Što hladnije, to bolje“ nije univerzalno pravilo.

Krompir ne treba jednostavno ubaciti u najhladniji deo frižidera zato što želimo da traje duže.

Veoma niske temperature mogu promeniti odnos skroba i šećera u krompiru i uticati na ukus i ponašanje tokom pripreme.

Ako imate hladnu, tamnu ostavu ili odgovarajući podrum, to često može biti praktičnije mesto za veću količinu krompira.

Naravno, savremeni stanovi često nemaju tradicionalnu hladnu ostavu.

U tom slučaju treba pronaći najhladnije tamno i dobro provetreno mesto koje nije izloženo velikoj toploti, ali izbegavati improvizacije poput potpuno zatvorene plastične kutije.

Krompir i luk nemojte držati u istoj gomili

Ovo je jedna od najkorisnijih sitnica koju je lako primeniti.

Krompir i luk često kupujemo zajedno i logično nam deluje da ih stavimo u istu ostavu.

I mogu biti u istoj prostoriji ako uslovi odgovaraju, ali ih nemojte držati zbijene u istoj korpi ili neposredno jedan uz drugi.

Različite namirnice oslobađaju vlagu i gasove, a uslovi koji se stvaraju u gomili mogu ubrzati kvarenje.

Bolje je napraviti dve odvojene zone.

Na primer:

donja ventilisana korpa – krompir

odvojena polica ili mreža – luk

Mala promena u organizaciji može napraviti veliku razliku kada kupujemo veću količinu.

Luk mora prvo dobro da se osuši

Ako kupujete već potpuno suv luk iz prodavnice, ovaj korak je uglavnom već završen.

Ali ako luk dolazi direktno iz bašte ili od proizvođača ubrzo nakon vađenja, veoma je važno da spoljašnji slojevi i vrat budu dobro prosušeni pre dugotrajnog skladištenja.

Dobro osušen luk obično ima:

• suvu spoljašnju ljusku;
• suv vrat;
• čvrstu glavicu;
• karakteristično šuštanje suve ljuske.

Utah State University Extension u smernicama za čuvanje svežih proizvoda navodi da se luk nakon vađenja prosušuje na dobro provetrenom mestu, a da je za duže čuvanje važno suvo okruženje i dobra cirkulacija vazduha.

Zato ga ne zatvarajte u posudu u kojoj se zadržava vlaga.

Za luk su mrežaste vreće mnogo korisnije od zatvorenih kesa

Dobar izbor za skladištenje luka mogu biti:

• mrežasta vreća;
• žičana korpa;
• perforirana gajbica;
• plitka kutija sa otvorima.

Važno je da vazduh može da cirkuliše.

Ako jedna glavica počne da omekšava, koristite je što pre ili je uklonite iz zalihe ako se već pokvarila.

Posebno obratite pažnju na luk koji:

• curi;
• neprijatno miriše;
• ima vidljivu plesnivost;
• postaje izrazito mekan.

Jedna pokvarena glavica u čvrsto napunjenoj kesi može dugo ostati skrivena.

Beli luk takođe voli suvo i provetreno mesto

Beli luk ne treba držati u vlažnoj zatvorenoj posudi.

Cele, neoštećene glavice obično se mnogo bolje čuvaju od oljuštenih čenova.

Držite ih na suvom, provetrenom mestu zaštićenom od direktnog sunca.

Kada glavicu razdvojite, pojedinačni čenovi više nisu jednako zaštićeni kao cela glavica, pa ih treba koristiti ranije.

Ako beli luk počne da klija, to ne znači automatski da je neupotrebljiv, ali kvalitet i ukus mogu da se menjaju.

Jabuke mogu trajati dugo – ali nisu idealan komšija svakom povrću

Jabuke su jedna od najpraktičnijih jesenjih namirnica za čuvanje.

Ali postoji detalj koji često previdimo.

Jabuke oslobađaju etilen.

Etilen je prirodni biljni hormon koji učestvuje u sazrevanju.

Kod pojedinih namirnica izlaganje etilenu može ubrzati starenje i gubitak kvaliteta.

Zato veće količine jabuka nije idealno držati potpuno zbijene sa osetljivim povrćem tokom dugog skladištenja.

Na primer, Penn State Extension pri preporukama za skladištenje svežih proizvoda različite vrste voća i povrća grupiše prema temperaturi, vlažnosti i osetljivosti na etilen upravo zato što ista ostava nije jednako pogodna za sve.

Ako imate mnogo jabuka, najbolje je da dobiju svoju gajbicu ili svoju zonu.

Jabuke pregledajte češće nego što mislite

Stara izreka o jednoj lošoj jabuci ima veoma praktično značenje.

Ako jedna jabuka počne da truli, posebno kada se plodovi međusobno dodiruju, kvarenje može lakše preći i na susedne plodove.

Zato nemojte punu gajbicu ostaviti dva meseca bez pregleda.

Jednom nedeljno ili povremeno:

• pogledajte donje slojeve;
• izdvojite omekšale plodove;
• prvo pojedite jabuke sa manjim oštećenjima;
• uklonite trule primerke.

Za duže čuvanje birajte zdrave jabuke bez udaraca.

Oštećene nisu za bacanje ako su bezbedne, ali ih pojedite prve.

Nemojte sve jabuke držati nedeljama na toplom kuhinjskom stolu

Činija puna crvenih jabuka izgleda lepo.

Ali sobna temperatura ubrzava njihovo sazrevanje i gubitak kvaliteta.

Ako ćete nekoliko jabuka pojesti tokom narednih dana, činija je sasvim praktična.

Ali za veću količinu koju želite da sačuvate duže, hladnije mesto ima više smisla.

Penn State Extension navodi da jabuke mogu kratko ostati na sobnoj temperaturi, dok se za duže čuvanje premeštaju u frižider.

Zato je dobra strategija:

nekoliko jabuka u činiji za svakodnevno korišćenje, ostatak na odgovarajućem hladnijem mestu.

Bundeva može trajati mesecima ako je zdrava i pravilno odložena

Cela jesenja ili zimska bundeva jedna je od zahvalnijih namirnica za čuvanje.

Ali samo ako je:

• zrela;
• neoštećena;
• sa čvrstom korom;
• bez mekih mesta;
• pravilno osušena.

Zimske tikve i bundeve vole drugačije uslove od šargarepe ili lisnatog povrća.

University of Minnesota Extension navodi da zimske tikve treba čuvati u hladnim i suvim uslovima i da, u zavisnosti od sorte, kvalitet mogu zadržati približno dva do šest meseci.

Naravno, to nije rok koji možete slepo primeniti na svaku bundevu.

Sorta, zrelost, oštećenja i uslovi u vašem domu prave veliku razliku.

Zato je važniji pregled nego računanje meseci.

Bundevu nemojte spustiti na vlažan pod podruma i zaboraviti je

Podrum može biti odlično mesto.

Ali može biti i veoma loše ako je:

• previše vlažan;
• bez ventilacije;
• sklon kondenzaciji;
• sa vodom na podu;
• previše hladan.

Bundeve je bolje postaviti na:

• policu;
• drvenu podlogu;
• karton koji se redovno proverava;
• površinu gde vazduh može da cirkuliše.

Nemojte praviti ogromnu gomilu u kojoj ne možete videti šta se događa sa donjim plodovima.

Ako se pojavi meka ili tamna površina, odvojite tu bundevu od ostalih.

Bundeva sa odsečenim komadom više nije namirnica za ostavu

Cela bundeva i presečena bundeva nisu ista stvar.

Kada presečete koru, unutrašnje tkivo više nije zaštićeno.

Ostatak treba staviti u frižider, dobro zaštititi od isušivanja i iskoristiti u razumnom roku.

Ako znate da veliku bundevu ne možete potrošiti odjednom, praktično rešenje je da deo pripremite za:

• potaž;
• pire;
• pečenje;
• zamrzavanje nakon odgovarajuće pripreme.

Nemojte presečenu bundevu vratiti na policu sa celim bundevama.

Šargarepa voli sasvim drugačije uslove

Šargarepa brzo pokazuje koliko je važna vlažnost vazduha.

Ostavite je nezaštićenu u frižideru i uskoro može postati savitljiva i smežurana.

Za razliku od luka, kome odgovara suvlje okruženje, šargarepa bolje čuva čvrstinu u hladnim uslovima sa višom relativnom vlažnošću.

Utah State University Extension korenasto povrće poput šargarepe svrstava među namirnice kojima za duže čuvanje odgovaraju hladni i vlažniji uslovi.

U običnom domaćinstvu to najčešće znači frižider.

Stavite je u odgovarajuću kesu ili posudu koja sprečava brzo isušivanje, ali obratite pažnju da se unutra ne skuplja prekomerna kondenzacija.

Ako šargarepa ima zeleno lišće, uklonite ga pre dužeg čuvanja

Ako kupite mladu šargarepu sa zelenim vrhovima, listovi izgledaju lepo, ali tokom skladištenja mogu izvlačiti vlagu iz korena.

Ako je nećete koristiti odmah, zelenilo je bolje odvojiti.

Samu šargarepu zatim čuvajte u frižideru.

Zdrave listove koji su pogodni za upotrebu ne morate automatski baciti – mogu se iskoristiti u određenim jelima, pestu ili kao dodatak supama, u zavisnosti od kvaliteta i načina uzgoja.

Cvekla i drugo korenasto povrće mogu se čuvati slično šargarepi

Cvekla, paškanat i pojedine druge korenaste vrste takođe bolje podnose hladne i vlažnije uslove nego luk ili bundeva.

Ako imaju lišće, uglavnom ima smisla ukloniti veći deo zelenog dela pre dužeg čuvanja.

Nemojte ih ostaviti nezaštićene u suvom delu frižidera ako primetite da brzo gube vlagu.

I ovde važi isto pravilo:

ako se u kesi stvara obilna kondenzacija, promenite način čuvanja.

Cilj nije da povrće pliva u vlazi, već da se ne isuši prebrzo.

Kupus može dugo trajati, ali samo ako je glavica zdrava

Zdrava, čvrsta glavica kupusa može se čuvati znatno duže od nežnog lisnatog povrća.

Pre skladištenja proverite:

• da li postoje duboka oštećenja;
• da li listovi počinju da trule;
• da li postoji neprijatan miris;
• da li je glavica čvrsta.

Nemojte skidati svaki spoljašnji list samo da bi kupus izgledao savršeno.

Spoljašnji zdravi listovi mogu pomoći u zaštiti unutrašnjosti tokom čuvanja.

Kada ga presečete, čuvanje više nije isto kao kod cele glavice.

Presečeni kupus treba pravilno zapakovati i držati u frižideru.

Nemojte puniti frižider toliko da vazduh više ne može da cirkuliše

Jesen često donese još jedan problem.

U frižider odjednom pokušavamo da stavimo:

• jabuke;
• šargarepu;
• kupus;
• cveklu;
• ostatke ručka;
• mlečne proizvode;
• meso;
• deset drugih stvari.

Ako je frižider prenatrpan, hladan vazduh teže cirkuliše.

Zbog toga nemojte slagati namirnice tako da potpuno blokiraju ventilacione otvore ili da nema prostora između velikih pakovanja.

Organizacija frižidera nije samo pitanje estetike.

Ona utiče i na održavanje stabilne temperature.

Plastična kesa nije uvek neprijatelj – ali mora se koristiti pravilno

Često se može čuti savet:

„Nikada ne čuvajte povrće u plastici.“

To je previše pojednostavljeno.

Kod povrća koje brzo gubi vlagu, odgovarajuća kesa može biti veoma korisna.

Problem je kada potpuno zatvorimo mokru namirnicu u kesu, a unutra se zatim napravi obilna kondenzacija.

Zato za određeno povrće mogu biti praktične:

• perforirane kese;
• delimično otvorene kese;
• posude koje zadržavaju deo vlage, ali nisu pune kondenzovane vode.

Penn State Extension u svom vodiču za skladištenje svežeg voća i povrća takođe preporučuje različite načine pakovanja u zavisnosti od vrste namirnice, što je još jedan razlog da ne koristimo jedno pravilo za sve.

Papirne i mrežaste vreće imaju potpuno drugu ulogu

Za krompir i luk želimo više cirkulacije vazduha i manje zarobljene vlage.

Zato su korisnije:

• papirne vreće;
• mrežaste vreće;
• ventilisane korpe.

Za šargarepu je situacija drugačija.

Ako je ostavimo u otvorenoj mreži u suvom frižideru, može brzo izgubiti vlagu.

Zato ambalažu biramo prema namirnici, a ne prema tome šta nam trenutno izgleda najurednije.

Jesenja ostava ne treba da bude mala sauna

Mnogi podrumi i ostave jesu hladniji od kuhinje, ali to ne znači da su automatski dobri za hranu.

Ako prostor ima:

• kondenzaciju na zidovima;
• miris buđi;
• veoma visoku vlažnost;
• slabu ventilaciju;
• stalno vlažne police;

to nije dobro mesto za namirnice kojima je potrebno suvo skladištenje.

Luk i beli luk posebno ne vole zatvorenu, vlažnu sredinu.

Bundeva takođe može početi da propada na mestima gde dugo ostaje vlaga.

Zato jesenju zalihu nemojte stavljati na policu pre nego što pogledate kakvi su stvarni uslovi u prostoru.

Garaža može biti dobra samo dok temperatura ostaje odgovarajuća

U oktobru garaža može delovati savršeno.

Hladnija je od kuće.

Tamna je.

Ima mnogo prostora.

Ali ono što je dobro u oktobru možda neće biti dobro u januaru.

Ako temperatura u garaži padne ispod nivoa koji određena namirnica može da podnese ili postoji rizik od smrzavanja, morate promeniti mesto skladištenja.

Zato nemojte samo reći:

„Krompir držimo u garaži.“

Bolje pitanje je:

„Kolika je stvarna temperatura u toj garaži tokom noći?“

Jedan jednostavan termometar može biti korisniji od nagađanja.

Ne čuvajte hranu pored hemikalija

Ostava ili garaža ponekad služe za sve.

Tu su krompir i luk, ali i:

• sredstva za čišćenje;
• gorivo;
• boje;
• pesticidi;
• đubriva;
• sredstva protiv insekata.

To nije dobra organizacija.

Hranu treba držati odvojeno od hemikalija i proizvoda koji mogu procuriti, prosuti se ili imati snažan miris.

Posebno nemojte koristiti stare posude od hemijskih proizvoda kao ambalažu za hranu, čak i ako izgledaju čisto.

Najbolji sistem je „prvo potroši ono što prvo treba da ode“

Profesionalne kuhinje koriste princip rotacije zaliha, ali isti princip možemo vrlo jednostavno primeniti kod kuće.

Kada kupite novu turu krompira ili jabuka, nemojte je samo sipati preko stare.

Prvo proverite ono što već imate.

Starije namirnice stavite:

• napred;
• na vrh;
• u posebnu korpu „potrošiti prvo“.

Nove stavite iza ili ispod, ako je bezbedno i praktično.

Tako smanjujete šansu da na dnu gajbe pronađete tri meseca star krompir koji ste potpuno zaboravili.

Jednom nedeljno napravite petominutnu kontrolu

Ne morate svakog dana proveravati svaku glavicu luka.

Ali jednom nedeljno odvojite pet minuta.

Pogledajte:

Krompir – da li klija, zeleni ili omekšava?

Luk – ima li mekih ili vlažnih glavica?

Jabuke – ima li oštećenih ili trulih plodova?

Bundeve – pojavljuju li se meke, tamne ili vlažne površine?

Šargarepa – da li se isušuje ili u kesi ima previše kondenzacije?

To je mnogo efikasnije nego čekati da neprijatan miris bude prvi znak problema.

Ne pokušavajte da „spasete“ očigledno pokvarenu hranu po svaku cenu

Smanjenje bacanja hrane jeste važno.

Ali to ne znači da moramo jesti namirnice koje očigledno više nisu dobre.

Ako je proizvod:

• ozbiljno istrulio;
• sluzav;
• jako neprijatnog mirisa;
• prekriven neobičnom plesni;
• curi;
• značajno promenio strukturu;

nemojte pokušavati da ga po svaku cenu spasete zato što vam je žao da ga bacite.

Bolje je sprečiti kvarenje pravilnim skladištenjem nego tražiti način da se iskoristi hrana koja je već ozbiljno propala.

Višak povrća zamrznite pre nego što propadne

Ako tokom nedeljne kontrole vidite da imate više hrane nego što realno možete pojesti, reagujte pre nego što počne da se kvari.

Za određeno povrće zamrzavanje je odličan način čuvanja, ali nije uvek dovoljno samo iseći ga i ubaciti u zamrzivač.

Kod mnogih vrsta povrća preporučuje se blanširanje pre zamrzavanja jer kratkotrajna termička obrada usporava delovanje enzima koji utiču na kvalitet tokom skladištenja.

Nacionalni centar za kućno konzervisanje hrane daje precizna vremena blanširanja za različite vrste povrća, pa šargarepa, brokoli, karfiol i drugo povrće ne treba obrađivati nasumično istim postupkom.

Bundeva i batat zahtevaju drugačiji pristup i obično se termički obrađuju pre zamrzavanja.

Napravite malu „jesenju mapu“ svoje kuće

Umesto da svu hranu stavite tamo gde trenutno ima slobodnog mesta, razmislite o domu kao o nekoliko zona.

Na primer:

Hladna i tamna ostava

Može biti pogodna za određene količine:

• krompira;
• luka;
• belog luka;

ako su temperatura, vlaga i ventilacija odgovarajući.

Hladnija suva polica

Može odgovarati:

• bundevama;
• zimskim tikvama;

uz redovnu proveru.

Frižider

Koristite za:

• šargarepu;
• cveklu;
• lisnato povrće;
• kupus;
• jabuke koje želite duže da sačuvate;
• presečeno voće i povrće.

Kuhinjska činija

Ona je za količinu koju ćete zaista pojesti uskoro.

Ne za čitavu zimsku zalihu.

Koliko dugo će namirnice trajati zavisi od mnogo više od kalendara

Internet je pun tabela koje kažu:

„luk traje šest meseci“

ili:

„bundeva traje tri meseca“.

Takve brojke mogu biti korisne kao okvir, ali nisu garancija.

Trajnost zavisi od:

• sorte;
• zrelosti u trenutku berbe;
• eventualnih oštećenja;
• temperature;
• vlažnosti;
• cirkulacije vazduha;
• načina pakovanja;
• uslova pre nego što ste namirnicu kupili.

Zato je bolji pokazatelj kombinacija pravilnog skladištenja i redovne kontrole nego datum koji ste zapisali na kutiji.

Najčešće greške zbog kojih jesenja zaliha brže propada

Ako želite jednostavnu kontrolnu listu, najčešće probleme pravi nekoliko navika:

1. Sve namirnice držimo na istom mestu.
   Krompir, luk, jabuke, šargarepa i bundeva ne traže identične uslove.
2. Sve operemo pre skladištenja.
   Dodatna površinska vlaga kod određenih namirnica može otežati duže čuvanje.
3. Koristimo zatvorene plastične kese za sve.
   Kod luka i krompira time možemo napraviti vlažno, slabo provetreno okruženje.
4. Ne pregledamo zalihe.
   Jedan pokvaren plod može dugo ostati skriven.
5. Držimo krompir na svetlu.
   Time podstičemo zelenjenje.
6. Stavljamo luk i krompir u istu zbijenu korpu.
   Bolje ih je fizički razdvojiti.
7. Veliku količinu jabuka držimo nedeljama u toploj kuhinji.
   Toplota ubrzava gubitak kvaliteta.
8. Bundeve ostavimo direktno na vlažnom podrumskom podu.
   To povećava rizik od pojave oštećenja i kvarenja.
9. Prenatrpamo frižider.
   Time otežavamo normalnu cirkulaciju hladnog vazduha.
10. Kupujemo više nego što realno možemo da sačuvamo.
    Najbolja metoda skladištenja ne može nadoknaditi potpuno nerealnu količinu hrane.

Mala jesenja kontrolna lista za manje bacanja hrane

Kada sledeći put donesete veću količinu namirnica iz prodavnice, sa pijace ili iz bašte:

• pregledajte svaki plod pre skladištenja;
• odvojite oštećene primerke i potrošite ih prve;
• krompir držite na tamnom i provetrenom mestu;
• luk i beli luk čuvajte suvo i uz cirkulaciju vazduha;
• ne držite krompir i luk zbijene u istoj korpi;
• veću količinu jabuka odvojite od osetljivog povrća;
• bundeve držite suve, cele i redovno ih pregledajte;
• šargarepu i drugo korenasto povrće zaštitite od isušivanja u frižideru;
• ne perite automatski sve pre dugotrajnog skladištenja;
• jednom nedeljno pregledajte jesenju zalihu;
• višak koji nećete stići da pojedete na vreme preradite ili pravilno zamrznite.

Dobra jesenja zaliha nije ona koja je najveća, već ona koju zaista iskoristimo

Jesen nas lako navede da kupujemo više.

Džak krompira deluje povoljnije.

Gajba jabuka izgleda kao odlična ideja.

Nekoliko velikih bundeva obećava supe, pite i pečena jela tokom cele zime.

I sve to može zaista biti pametna kupovina – ali samo ako imamo uslove da tu hranu sačuvamo.

Nema velike uštede u tome da kupimo dvostruko više luka zato što je bio jeftiniji, a zatim trećinu bacimo jer smo ga držali u vlažnoj zatvorenoj kesi.

Isto važi za jabuke, krompir, šargarepu i bundevu.

Najbolji sistem nije komplikovan.

Potrebno je samo da razumemo da različite namirnice imaju različite potrebe.

Krompir traži mrak i vazduh.

Luk traži suvoću i ventilaciju.

Jabuke vole hladnije uslove i treba ih redovno pregledati.

Bundeve vole suvlje mesto i ne podnose dobro oštećenja.

Šargarepu treba zaštititi od gubitka vlage.

Kada svakoj namirnici pronađemo pravo mesto, jesenja zaliha prestaje da bude gomila hrane koju se nadamo da ćemo sačuvati i postaje praktičan sistem koji zaista funkcioniše.

A u periodu godine kada su pijace pune sezonskog voća i povrća, to znači nešto vrlo konkretno: manje pokvarene hrane, manje nepotrebnog bacanja i više namirnica koje ćemo zaista iskoristiti tokom hladnijih dana.