U savremenom dobu, kada potrošači sve više obraćaju pažnju na kvalitet i bezbednost hrane, na tržištu se pojavljuje čitav niz uređaja koji obećavaju “čiste” namirnice oslobođene bakterija, toksina, hormona i antibiotika. Među najpopularnijim su uređaji za ozoniranje i elektrolizu. Ovi proizvodi često se reklamiraju kao rešenja koja svojim delovanjem neutrališu štetne supstance, ali stvarnost daleko od marketinških obećanja. U ovom tekstu, detaljno ćemo razmotriti principe rada ovih uređaja, njihove mogućnosti i ograničenja, kao i na kojim namirnicama je njihova primena opravdana. Takođe, osvrnućemo se na pojavu sluzi kod ozoniranja mesa i bele pene kod elektrolize, te razotkriti marketinške trikove kojima se potrošači obmanjuju. Na kraju, ponudićemo savete kako jesti zdravije i na šta je stvarno potrebno obratiti pažnju.

Uređaji za ozoniranje

Princip rada

Uređaji za ozoniranje funkcionišu tako što stvaraju ozon (O₃), snažan oksidans, putem električnog pražnjenja (korona discharge) ili ultraljubičastim zračenjem. Ozon je poznat po svojoj sposobnosti da uništava bakterije, viruse, plesni i neke pesticide putem oksidativnih reakcija. Nakon stvaranja, ozon se razblažuje u okolnom vazduhu ili vodi, gde deluje na površinu tretiranih namirnica.

Šta uređaji za ozoniranje mogu neutralisati?

• Mikroorganizmi: Ozon je efikasan u redukciji broja bakterija, virusa i plesni na površini hrane.
• Pesticidi: U određenoj meri, ozon može razgraditi ostatke pesticida koji se nalaze na spoljašnjoj kori voća i povrća.
• Organske nečistoće: Oksidativnom reakcijom može se smanjiti prisustvo nekih organskih materija na površini proizvoda.

Šta uređaji za ozoniranje ne mogu neutralisati?

• Hormoni i antibiotici u mesu: Ovi supstanci se nalaze unutar mišićnog tkiva, a ozon deluje isključivo na površini. Njihovo “uklanjanje” ozoniranjem je naučno neosnovano.
• Dubinski kontaminirane materije: U slučaju da su štetne supstance integrisane unutar strukture namirnice, ozon neće imati pristup tim molekulima.

Uređaji za elektrolizu

Princip rada

Elektroliza podrazumeva primenu električne struje kroz vodu ili rastvor, čime se voda razlaže na vodonik (H₂) i kiseonik (O₂). Tokom ovog procesa, nastali gasovi formiraju sitne mehuriće koji, zajedno sa promenama pH vrednosti, mogu uticati na dezinfekciju površine tretiranih namirnica. Ovaj postupak se koristi za osvežavanje i “čišćenje” vode, kao i za tretman voća i povrća.

Šta uređaji za elektrolizu mogu neutralisati?

• Mikrobiološko zagađenje: Elektroliza može smanjiti broj bakterija na površini, naročito kod namirnica sa glatkom kožom ili površinom.
• Površinski nečistoće: Promene u pH vrednosti mogu pomoći u uklanjanju nekih organskih nečistoća sa spoljašnjosti hrane i vode.

Šta uređaji za elektrolizu ne mogu neutralisati?

• Hormoni i antibiotici u mesu: Kao i kod ozoniranja, elektroliza deluje isključivo na površinu, dok su štetne supstance kod mesa već integrisane u tkivo.
• Duboko ukorenjene toksine: Ovaj proces ne utiče na materije koje se nalaze unutar same strukture hrane.

Kod kojih namirnica vredi koristiti ove uređaje

Korisna primena

• Voće i povrće: Ozoniranje i elektroliza mogu biti korisni za dezinfekciju spoljašnje površine, smanjenje broja mikroorganizama i eventualno razgradnju ostataka pesticida.
• Voda: Oba postupka mogu doprineti osvežavanju i dezinfekciji vode, čineći je sigurnijom za piće i upotrebu u pripremi hrane.

Nekorisna primena

• Meso: U mesu su hormoni, antibiotici i drugi potencijalno štetni spojevi već integrisani u mišićno tkivo, te tretmani ozoniranjem ili elektrolizom ne mogu postići željeni efekat. Pored toga, primena ovih uređaja na mesu može izazvati neželjene hemijske reakcije, što može negativno uticati na kvalitet proizvoda.

Sluz kod ozoniranja mesa i bela pena kod elektrolize mesa

Sluz kod ozoniranja mesa

Kada se ozon primeni na meso, dolazi do oksidativnih reakcija između ozona i organskih komponenti – proteina, masti i krvi. Rezultat ovih reakcija može biti denaturacija proteina i stvaranje sluzave mase koja se taloži na površini. Ova “sluz” nije dokaz efikasnog “čišćenja” već indikator neželjenih promena u strukturi mesa.

Bela pena kod elektrolize mesa

Prilikom elektrolize mesa, prolaskom električne struje kroz vodu u kojoj se meso nalazi, dolazi do oslobađanja proteina i masti usled denaturacije. Mehurići gasova, nastali tokom razlaganja vode, podižu ove čestice na površinu, što rezultira stvaranjem bele pene. Ova pena je slična onoj koja se javlja prilikom kuvanja mesa i ne predstavlja dokaz bilo kakvog „detoksikacijskog“ efekta.

Marketinška prevara, obmana potrošača i bacanje novca

Nažalost, mnoge tvrdnje koje se pojavljuju u reklamama ovih uređaja nemaju naučnu osnovu. Obećanja da se hormoni, antibiotici i drugi štetni sastojci “neutrališu” ozoniranjem ili elektrolizom su pseudonaučna retorika kojom se potrošači obmanjuju. Umesto da se oslonimo na tehnološki čarobne uređaje, važno je shvatiti da su kvalitet hrane i pravilna higijena ključni faktori u očuvanju zdravlja. Kupovina namirnica iz proverenih izvora, pravilno skladištenje i termička obrada ostaju najefikasniji načini za smanjenje rizika od unošenja štetnih supstanci.

Kako jesti zdravije i na šta paziti

Za zdraviju ishranu, važno je:

• Birati kvalitetne namirnice: Kupujte meso, voće, povrće i druge prehrambene proizvode od proverenih proizvođača ili lokalnih proizvođača sa visokim standardima.
• Pravilno prati i obrađivati hranu: Temeljno pranje voća i povrća, kao i pravilna termička obrada mesa, značajno smanjuju rizik od bakterijske kontaminacije.
• Obratiti pažnju na deklaracije: Proveravajte oznake i informacije o načinu uzgoja, upotrebi antibiotika i hormonskih dodataka.
• Informisati se: Ne verujte marketinškim trikovima i pseudonaučnim tvrdnjama. Informacije potražite iz pouzdanih izvora kao što su naučni radovi, zdravstvene organizacije i stručni saveti.
• Održavati uravnoteženu ishranu: Kombinacija sveže, neprerađene hrane i pravilnih kulinarskih tehnika najbolji je put ka zdravijem životu.

Zaključak

Uređaji za ozoniranje i elektrolizu namirnica često su predstavljeni kao “revolucionarna” rešenja za čišćenje hrane, ali detaljna analiza pokazuje da su njihova obećanja daleko od naučne realnosti. Dok ovi uređaji mogu doprineti smanjenju mikrobiološkog opterećenja na površini voća, povrća i vode, tvrdnje o neutralizaciji hormona, antibiotika i drugih unutrašnjih sastojaka mesa su neutemeljene. Prema tome, umesto da se oslanjamo na marketinške trikove, pametnije je ulagati u kvalitetne namirnice, pravilnu higijenu i informisani pristup ishrani. Na taj način ne samo da čuvamo svoje zdravlje, već i efikasno raspoređujemo resurse i novac.

Naučna dokumentacija i reference

1. Khadre, M.A., Yousef, A.E. & Kim, J.G. (2001). “Microbiological Aspects of Ozone Applications in Food: A Review.” Journal of Food Science, 66(9), 1242–1252.
   • Ova studija pruža detaljan pregled mehanizama delovanja ozona na mikroorganizme u prehrambenim proizvodima. Naglašava se da ozon prvenstveno deluje na površinu hrane i da ne prodire duboko u meso, čime se potvrđuju ograničenja ozoniranja u eliminaciji unutrašnjih supstanci poput hormona i antibiotika.
2. Kim, J.G., Yousef, A.E. & Chism, G.W. (1999). “Use of Ozone to Inactivate Microorganisms on Lettuce.” Journal of Food Safety, 19(1), 17–34.
   • Ova studija istražuje dezinfekcioni efekat ozona na lisnato povrće. Pokazuje da ozon značajno smanjuje mikrobiološko opterećenje na površini, ali ne utiče na supstance koje se nalaze unutar mesa (npr. pesticide ili teške metale).
3. Rahman, S., Khan, I. & Oh, D.H. (2016). “Electrolyzed Water as a Novel Sanitizer in the Food Industry: Current Trends and Future Perspectives.” Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety, 15(3), 471–490.
   • Ovaj rad analizira primenu elektrolizovane vode u prehrambenoj industriji. Studija pokazuje da elektrolizovana voda deluje samo na površini hrane i posuđa, uništavajući bakterije, ali nema efekat na unutrašnje toksine ili supstance (poput hormona i antibiotika) u mesu.
4. Guzel-Seydim, Z.B., Greene, A.K. & Seydim, A.C. (2004). “Use of Ozone in the Food Industry.” LWT Food Science and Technology, 37, 453–460.
   • Ovaj pregledni rad razmatra upotrebu ozona u prehrambenoj industriji i ističe njegovu efikasnost u dezinfekciji voća i povrća. Rad takođe naglašava da, iako ozon može uništiti mikroorganizme na površini mesa, on nema sposobnost da neutrališe unutrašnje sastojke poput hormona, antibiotika ili drugih hemijskih kontaminanata.