Muškatla (lat. Pelargonium) je jedno od najomiljenijih i najrasprostranjenijih cvetnih biljaka koje krase balkone, dvorišta, prozore i enterijere širom sveta, a naročito u Srbiji i na Balkanu. Njen raskošan cvet, prijatan miris i skromni zahtevi u nezi čine je neizostavnom u baštama i domovima. Iako je danas sinonim za tradicionalno cveće naših baka, muškatla ima egzotično poreklo i bogatu istoriju.

Muškatla nije samo biljka – ona je uspomena na detinjstvo, miris leta i boje koje bude radost.

Poreklo i rasprostranjenost

Muškatle potiču iz južne Afrike, posebno sa Kapske oblasti, gde raste veliki broj prirodnih vrsta iz roda Pelargonium. U Evropu su donete u 17. veku, nakon velikih pomorskih otkrića i ubrzo su osvojile srca baštovana širom kontinenta. Njihova popularnost brzo se širila zbog sposobnosti prilagođavanja različitim klimatskim uslovima, a danas se uzgajaju širom sveta, od Skandinavije do Mediterana.

Izgled

Muškatla je višegodišnja zeljasta biljka sa čvrstim stabljikama i dlakavim, često mirisnim listovima. Listovi su najčešće okruglasti ili blago urezani, sa izraženim žilama. Cvetovi se javljaju u bogatim grozdovima i mogu biti jednostavni ili dupli, u različitim nijansama crvene, roze, bele, ljubičaste, pa čak i žute boje. Postoje i sorte sa šarenim listovima ili prošaranim cvetovima, koje su posebno cenjene kao ukrasne biljke.

Vrste

Postoji više od 200 prirodnih vrsta i još više hibrida i kultivara. Najpoznatije i najčešće gajene su:

• Zonalske muškatle (Pelargonium zonale)
  • Najčešća vrsta na našim balkonima. Ima uspravne stabljike, okrugle listove sa tamnim prstenom (“zonama”) i obilno cveta tokom leta.
• Puzače ili viseće muškatle (Pelargonium peltatum)
  • Imaju viseće stabljike i glatke, mesnate listove. Idealne su za saksije i žardinjere koje vise sa terasa i prozora.
• Mirisne muškatle (Pelargonium graveolens)
  • Poznate po listovima sa jakim mirisom (limuna, mente, ruže), manje cvetaju, ali se često koriste za ekstrakciju etarskih ulja.
• Kraljevske muškatle (Pelargonium grandiflorum)
  • Imaju krupne i upadljive cvetove, često sa tamnim šarama ili tačkama. Osetljivije su i češće se uzgajaju kao sobne biljke.

Iako ih svi nazivamo muškatlama, tehnički one pripadaju rodu Pelargonium, dok rod Geranium obuhvata druge srodne vrste koje su češće višegodišnje i otporne na hladnoću. U botaničkom smislu, ono što zovemo “prave muškatle” su zapravo pelargonije. Ova terminološka zabuna vuče koren još iz 18. veka kada su biljke prvi put klasifikovane.

Bogatstvo sorti omogućava svakome da pronađe baš onu muškatlu koja će najlepše upotpuniti njegov prostor.

Muškatla kao sobno cveće

U unutrašnjim prostorima muškatle najčešće gajimo tokom hladnijih meseci ili trajno u slučaju osetljivijih sorti. Potrebno im je mnogo svetlosti, pa ih je najbolje držati na južnim ili jugoistočnim prozorima. Idealna temperatura je između 18 i 24°C, a zimi oko 10–15°C da bi mogle da prezime bez problema. Sobne muškatle se zalivaju umereno – zemlja treba da se prosuši između zalivanja.

Muškatla napolju

Napolju muškatle krase balkone, prozore, terase i dvorišta od proleća do kasne jeseni. Najbolje uspevaju na sunčanim mestima, ali podnose i polusenku. Viseće muškatle su idealne za žardinjere, dok se zonalske mogu saditi i direktno u zemlji. Na otvorenom su izuzetno otporne na sušu i visoke temperature, ali ne podnose mraz.

Nega muškatle

Iako važi za biljku koja ne traži mnogo, muškatla će vam uzvratiti raskošnim cvetanjem ako joj pružite osnovnu negu.

Muškatla je zahvalna biljka, ali uz pravilnu negu može cvetati bujno i neprekidno mesecima.Osnovni saveti za negu:

• Zalivanje: Umereno, zemlja treba da se prosuši između dva zalivanja. Prekomerno zalivanje može izazvati truljenje korena.
• Đubrenje: Tokom vegetacije (april–septembar) preporučuje se prihranjivanje svake dve nedelje tečnim đubrivom za cvetnice.
• Orezivanje: Redovno uklanjanje suvih cvetova i listova stimuliše rast i novo cvetanje.
• Presađivanje: Na proleće, u svežu, rastresitu zemlju. Može se dodati pesak ili perlit za bolju drenažu.
• Zimovanje: U hladnijim krajevima, muškatle treba uneti u zatvoren prostor i smanjiti zalivanje tokom zime.

Bolesti muškatle

Iako su otporne, muškatle ponekad napadaju štetočine i bolesti, naročito ako su uslovi neadekvatni.

Najčešći problemi:

• Lisne vaši i bele mušice: Sitni insekti koji sisaju sokove i slabe biljku. Rešenje su biološki insekticidi ili sapunasti rastvori.
• Siva trulež (Botrytis): Javlja se pri prekomernom zalivanju i slaboj ventilaciji.
• Pegavost lista: Gljivična oboljenja koja uzrokuju žute ili smeđe mrlje. Potrebno je ukloniti zaražene listove i koristiti fungicide.
• Trulež korena: Posledica stajaće vode. Neophodna dobra drenaža i redovno provetravanje zemljišta.

Zanimljivosti

Lekovita i ukrasna vrednost:

• Neke mirisne vrste (P. graveolens) se koriste u aromaterapiji i proizvodnji etarskog ulja geranijuma, koje ima antibakterijska, antifungalna i umirujuća svojstva.
• Veruje se da muškatle čiste vazduh u prostoriji i odbijaju insekte poput komaraca.

Kulturni značaj:

• U mnogim krajevima muškatla se smatra simbolom domaće topline i gostoprimstva.
• Često se poklanja kao znak pažnje i dugovečnosti.
• U viktorijanskoj Engleskoj, muškatle su imale simboliku – poklanjale su se kao znak udvaranja i skrivene strasti.
• Eterična ulja dobijena iz Pelargonium graveolens koriste se i danas u parfimeriji, posebno kao sastojak u parfemima sa cvetnom i citrusnom notom.

Zaključak

Muškatla je više od običnog cveća – ona je simbol tradicije, lepote i jednostavnosti. Njena otpornost, bogatstvo boja i oblici čine je idealnim izborom za početnike, ali i za iskusne baštovane. Bilo da je gajite u saksiji, na terasi ili u dvorištu, muškatla će vam uz minimalan trud podariti bogat i dugotrajan cvetni spektakl. Uključite je u svoj životni prostor i uživajte u njenom šarmu tokom cele godine.