Malina je voće koje potiče iz porodice ruža (Rosaceae). To je crveno, ružičasto ili ljubičasto voće koje raste na grmovima. Verovatno je poreklom iz Evrope, Azije ili Severne Amerike. Prvi zapisi o uzgoju malina datiraju iz antičkog Rima, Grčke i Egipta. Tokom vekova, malina je postala popularna u mnogim delovima sveta, uključujući Evropu, Severnu Ameriku i Aziju. Danas se uzgaja širom sveta, posebno u umerenim klimatskim uslovima, a najveći svetski proizvođači malina su Rusija, SAD, Poljska i Srbija. Malina je postala važna poljoprivredna kultura zbog svoje popularnosti i širokog spektra upotreba u kulinarstvu i prehrambenoj industriji.

Plodovi maline se koriste kako u svežem tako i u prerađenom obliku, poput sokova, džemova, slatkiša i kolača. Maline su bogate antioksidansima, vitaminima (posebno vitamin C), mineralima i vlaknima, što ih čini korisnim za zdravlje.

Vitamini

• Vitamin C: Maline su bogate vitaminom C, koji je važan antioksidans koji pomaže u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Takođe igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i podržavanju zdravlja kože.
• Vitamin K: Maline sadrže i vitamin K, koji je važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.
• Vitamini B kompleksa: U malinama se nalaze vitamini B kompleksa, uključujući folat (vitamin B9), niacin (vitamin B3) i pantotensku kiselinu (vitamin B5), koji podržavaju metabolizam i energetsku proizvodnju u organizmu.

Minerali

• Kalijum: Maline su dobar izvor kalijuma, minerala koji je važan za regulaciju krvnog pritiska, funkciju mišića i nervnih ćelija.
• Magnezijum: Ovaj mineral se takođe nalazi u malinama i igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, funkciji mišića i nervnog sistema, kao i u metabolizmu glukoze i proteina.
• Mangan: Maline sadrže mangan, koji je esencijalan za metabolizam, formiranje kostiju i vezivnog tkiva, kao i za antioksidativne procese u organizmu.

Druge hranljive materije

• Vlakna: Maline su bogate dijetalnim vlaknima, koja su ključna za zdravu probavu. Vlakna pomažu u regulaciji probavnog sistema, podržavajući redovnost stolice i održavajući zdravu crevnu floru.
• Antioksidansi: Maline sadrže različite antioksidanse, uključujući flavonoide, antocijanine i polifenole, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima i smanjuju oksidativni stres u organizmu.
• Voda: Maline su većim delom sastavljene od vode, što ih čini osvežavajućim voćem i doprinosi hidrataciji organizma.
• Male količine proteina i masti: Maline sadrže male količine proteina i masti, koji su neophodni za izgradnju i održavanje tkiva u organizmu.
• Šećeri: Maline sadrže prirodne šećere poput glukoze i fruktoze, koji pružaju energiju organizmu.

Zdravstveni benefiti malina

• Antioksidativna zaštita: Zahvaljujući visokom sadržaju antioksidansa, poput vitamina C, flavonoida i antocijanina, maline pomažu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa i smanjuju rizik od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja, kancerogenih oboljenja i neurodegenerativnih bolesti.
• Jačanje imunološkog sistema: Vitamin C prisutan u malinama igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema, pomažući organizmu da se bori protiv infekcija i bolesti.
• Podrška zdravlju srca: Vlakna, antioksidansi i drugi hranljivi sastojci u malinama mogu pomoći u održavanju zdravlja srca i smanjenju rizika od srčanih oboljenja tako što regulišu nivo holesterola, krvni pritisak i zapaljenje.
• Regulacija probave: Zbog visokog sadržaja dijetalnih vlakana, maline podržavaju zdravu probavu, sprečavajući zatvor i podržavajući redovnost stolice.
• Održavanje zdrave težine: Maline su niskokalorične, ali sadrže značajne količine vlakana, što ih čini odličnim izborom za održavanje zdrave telesne težine. Vlakna pružaju osećaj sitosti, smanjujući potrebu za prekomernim unosom hrane.
• Hidratacija: Zbog visokog sadržaja vode, maline doprinose hidrataciji organizma, što je važno za opšte zdravlje i dobrobit.

Negativni uticaj malina na zdravlje

Iako su maline uopšteno zdrava i hranljiva hrana, važno je imati na umu da, poput bilo koje druge hrane, mogu imati neke negativne aspekte ako se konzumiraju u prekomernim količinama ili ako osoba ima određena zdravstvena stanja. Evo nekoliko potencijalnih negativnih aspekata:

• Alergije: Kod nekih ljudi maline mogu izazvati alergijske reakcije, kao što su svrab, osip ili oticanje. Osobe koje su alergične na druge vrste voća ili povrća iz porodice ruža (poput jagoda ili kupina) mogu imati povećani rizik od alergijskih reakcija na maline.
• Konzumacija pesticida: Kao i kod drugog voća i povrća, maline mogu sadržati pesticide ako nisu organski uzgojene ili adekvatno oprane. Pesticidi mogu predstavljati rizik po zdravlje ako se konzumiraju u velikim količinama ili ako su prisutni u visokim koncentracijama.
• Rizik od kontaminacije: Maline mogu biti podložne kontaminaciji bakterijama poput E. coli ili Salmonela, posebno ako se nepravilno manipulišu ili skladište. Ove bakterije mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se unesu u organizam putem kontaminirane hrane.
• Uticaj na nivo šećera u krvi: Iako su maline relativno niske u šećeru u poređenju s drugim voćem, osobe koje imaju poteškoće u kontroli nivoa šećera u krvi, poput dijabetičara, trebaju biti oprezne s količinom konzumiranih malina, posebno ako ih konzumiraju u kombinaciji s drugim namirnicama bogatim ugljenim hidratima.

Uzimanjem u obzir ovih faktora, većina ljudi može uživati u malinama kao deo uravnotežene ishrane bez većih problema. Međutim, kao i sa svim namirnicama, važno je konzumirati ih umereno i obratiti pažnju na sopstvene individualne potrebe i reakcije organizma. Ako imate bilo kakve zabrinutosti ili zdravstvene probleme, uvek je najbolje da se posavetujete sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom.

Tretiranje malina hemijskim sredstvima

Maline se tretiraju različitim hemijskim sredstvima radi zaštite od štetočina, bolesti i korova, kao i radi poboljšanja prinosa i kvaliteta plodova. Evo nekoliko primera hemijskih sredstava koja se često koriste u uzgoju malina:

• Insekticidi: Koriste se za kontrolu insekata koji mogu napadati maline, poput lisnih vaši, tripsa, gusenica, grinja i bubašvaba. Insekticidi deluju uništavajući ili sprečavajući razvoj ovih štetočina.
• Fungicidi: Maline su podložne raznim gljivičnim oboljenjima poput pepelnice, antraknoze i sive plesni. Fungicidi se koriste kako bi se sprečilo ili suzbilo širenje ovih bolesti. Oni deluju uništavajući gljivice ili sprečavajući njihov rast i razmnožavanje.
• Herbicidi: Korovi mogu biti konkurencija malinama za vodu, hranjive materije i svetlost te ih je potrebno kontrolisati. Herbicidi se koriste za suzbijanje korova, sprečavajući njihov rast i razvoj.
• Regulatori rasta: Ova sredstva se koriste za kontrolu rasta i razvoja malina. Mogu se primeniti kako bi se podstaklo cvetanje, plodonošenje ili kako bi se regulisao rast izbojaka.
• Adjuvansi: Ova sredstva se dodaju zajedno s drugim pesticidima kako bi se poboljšala njihova delotvornost ili kako bi se olakšala primena.

Uz sve to, potrošači imaju pravo na informacije o tome kako su proizvodi tretirani i gde su kupljeni proizvodi dostupni. Odabirom organskih proizvoda ili proizvoda koji su tretirani na ekološki prihvatljiv način, potrošači mogu smanjiti svoju izloženost potencijalno štetnim hemikalijama.

Tretiranje malina fungicidima u hladnjačama

Tretiranje malina fungicidima u hladnjačama je postupak koji se koristi kako bi se produžio rok trajanja ovog voća i sprečilo truljenje i propadanje usled različitih bolesti. Evo nekoliko ključnih aspekata ove prakse:

• Cilj: Glavni cilj prskanja malina fungicidima u hladnjacama je suzbijanje gljivičnih bolesti, poput sive truleži, plamenjače i antraknoze, koje mogu uzrokovati truljenje plodova tokom skladištenja. Fungicidi se koriste kako bi ubili ili inhibirali rast gljivica koje uzrokuju ove bolesti.
• Primena: Fungicidi se obično primenjuju prskanjem ili dimljenjem u hladnjacama nakon berbe malina, pre nego što budu poslate na distribuciju ili prodaju. Ova primena može biti deo celokupnog postupka tretiranja plodova kako bi se obezbedila njihova svežina i kvalitet tokom transporta i skladištenja.
• Sigurnost i regulacija: Kao i sa svim hemijskim sredstvima, važno je poštovati propisane smernice i bezbednosne standarde prilikom upotrebe fungicida. Ovi proizvodi mogu biti toksični i potencijalno štetni ako se ne koriste ispravno. Stoga se preporučuje da se primena obavlja od strane obučenog osoblja i da se poštuju propisane doze i procedure za tretiranje.
• Alternativne metode: Pored hemijskih fungicida, postoje i alternativne metode za kontrolu gljivičnih bolesti u malinama, poput upotrebe bioloških sredstava ili primene metoda kao što su kontrola temperature i vlažnosti vazduha u skladištima. Ove metode mogu biti manje invazivne i prihvatljivije za one koji žele smanjiti upotrebu hemikalija u poljoprivredi.

Organizacije koje nadgledaju bezbednost hrane često postavljaju standarde i smernice koje proizvođači trebaju poštovati kako bi obezbedili bezbednost i kvalitet proizvoda.

Način čuvanja i rok upotrebe

Evo nekoliko saveta o tome kako pravilno čuvati maline i produžiti njihov rok upotrebe:

• Brzo konzumiranje: Maline su najukusnije kada su sveže ubrane, pa se preporučuje da ih konzumirate što je pre moguće nakon berbe.
• Refrigeracija: Čuvanje malina u frižideru na temperaturi od oko 4°C može produžiti njihov rok upotrebe. Stavite ih u providnu posudu ili plastičnu kesu pre nego što ih stavite u frižider kako biste sprečili kondenzaciju koja može ubrzati truljenje.
• Nepranje unapred: Operite maline tek pre nego što ih konzumirate, a ne odmah nakon što ih donesete kući. Prekomerno pranje može ubrzati truljenje.
• Pažljivo rukovanje: Maline su osetljive i lako se oštećuju. Pazite da ih ne stavljate ispod težih namirnica u frižideru i da ih ne gnječite prilikom rukovanja.
• Sortiranje: Redovno pregledajte maline i uklonite one koje su trule, gnjile ili oštećene kako biste sprečili širenje truleži na ostale plodove.
• Zamrzavanje: Ako imate višak malina, možete ih zamrznuti kako biste produžili njihov rok upotrebe. Rasporedite ih na ravnoj površini na tanjiru i stavite ih u zamrzivač. Nakon što se zamrznu, prenesite ih u plastičnu vrećicu ili kontejner za zamrzavanje.

Rok upotrebe malina može varirati u zavisnosti od različitih faktora, kao što su njihova svežina, stepen zrelosti, uslovi čuvanja i način transporta. Uopšte, sveže maline imaju relativno kratak rok upotrebe u poređenju sa nekim drugim voćem zbog njihove osetljivosti i brzog propadanja. U proseku, sveže maline mogu se čuvati u frižideru oko 3 do 5 dana nakon berbe, pod optimalnim uslovima čuvanja. Međutim, važno je napomenuti da njihov rok upotrebe može biti kraći ako su već bile izložene visokim temperaturama ili ako su oštećene tokom berbe ili transporta.

Ako ne planirate konzumirati maline u roku od nekoliko dana, možete ih zamrznuti kako biste produžili njihov rok upotrebe. Zamrznute maline mogu se čuvati u zamrzivaču nekoliko meseci, iako će njihov kvalitet možda malo opasti tokom vremena.

U svakom slučaju, važno je redovno pregledati maline i ukloniti bilo koje trule ili oštećene plodove kako biste sprečili širenje truleži na ostale plodove. Pravilno čuvanje i manipulacija malinama mogu značajno uticati  i produžiti njihov rok upotrebe i omogućiti vam da duže uživate u njihovom ukusu i hranljivim vrednostima.

Napomena

U praksi ništa nije kako je propisano i kako treba da bude. Proizvođači i te tako koriste hemijska sredstva u mnogo većim dozama od propisanih, uz nepoštovanje karence, jer se uporno traži samo brži i jeftiniji način do velike zarade. Tretiraju se plodovi i nakon berbe, da bi duže trajali. Otkupljivači i prekupci samo ovakve plodove otkupljuju, jer oni zdravi i neprskani bi se u toku transporta pokvarili, ako mislimo na izvoz ili bi im rok upotrebe bio najviše jedan dan, ako mislimo da domaće tržište, a sve to zbog brzog truljenja netretiranog voća.

Ni inspekcijske službe ne obavljaju svoj posao na adekvatan način, jer na žalost “Para vrti gde burgija neće”.

Svi koji žive na selu ili imaju dodir sa selom, znaju i mogu se i sami uveriti u ovakvu nehumanu prasku sadašnjice. I opet je najbolje, kao i sve ostalo voće, povrće, ali i životinje, uzgajati lično za sopstvene potrebe, mada mnogi nemaju uslova za tako nešto. Takođe, selo se polako uništava velikim uvozom u Srbiju (u našem slučaju sve uvezeno je još gore), tako da će hrana, jednoga dana, polako, ali sigurno, vredeti više nego čisto zlato i opet se neće moći kupiti, jer zdrave hrane neće ni biti.

Zbog svega ovoga problemi nas tek čekaju, to možda nećemo osetiti mi, ali naši potomci sigurno hoće, a tada će uveliko biti kasno vratiti davno genetski izgubljeno zdravlje.