Lubenica (lat. Citrullus lanatus), u narodu poznata i kao bostan, jedna je od najvoljenijih letnjih voćki. Njena sočna, slatka i osvežavajuća unutrašnjost ne samo da gasi žeđ, već u sebi krije bogatstvo hranljivih materija i lekovitih svojstava. Ova biljka iz porodice tikvenica (Cucurbitaceae) vekovima se koristi kako u ishrani, tako i u tradicionalnoj medicini širom sveta, a danas je redovan gost na gotovo svakoj letnjoj trpezi u Srbiji.

Poreklo i rasprostranjenost

Lubenica vodi poreklo iz južne Afrike, gde i danas raste u divljem obliku. Veruje se da su je prvi pripitomili narodi Egipta pre više od 4000 godina, o čemu svedoče crteži na zidovima grobnica faraona. Iz Egipta se proširila na Mediteran, Bliski istok, Indiju, a kasnije i na Evropu i Ameriku.

Danas se uzgaja na svim kontinentima osim Antarktika, u područjima sa toplom i sunčanom klimom. U Srbiji se lubenica gaji pretežno u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju, kao i u delovima istočne i južne Srbije.

Najpoznatije sorte lubenica u Srbiji

Na našem tržištu prisutne su i domaće i uvozne sorte, ali najpopularnije su sledeće:

1. Crimson Sweet – Najzastupljenija sorta, poznata po tankoj kori i slatkom, sočnom mesu crvene boje.
2. Sugar Baby – Manja okrugla lubenica sa tamnozelenom korom, idealna za domaćinstva.
3. Jubilee – Produžena sorta, izuzetno slatka, sa svetlijom korom i crvenim mesom.
4. Charleston Gray – Duguljasta lubenica sive kore, izdržljiva i pogodna za transport.
5. Yellow Baby – Ređe zastupljena sorta sa žutim mesom, neobičnog, ali prijatnog ukusa.

Vitamini u lubenici

Lubenica je prava mala riznica vitamina, iako većinu njene mase čini voda (preko 90%). Vitamini prisutni u značajnijim količinama su:

• Vitamin C – snažan antioksidans koji jača imunitet i podstiče sintezu kolagena.
• Vitamin A (kao beta-karoten) – važan za zdravlje očiju i kože.
• Vitamini B kompleksa – uključujući B1 (tiamin), B5 (pantotenska kiselina) i B6, važni za energiju i funkciju nervnog sistema.

Minerali u lubenici

Iako nije poznata kao izrazito bogat izvor minerala, lubenica sadrži:

• Kalijum – važan za regulaciju krvnog pritiska i ravnotežu elektrolita.
• Magnezijum – učestvuje u radu mišića i živaca.
• Gvožđe i cink – prisutni u tragovima, ali doprinose opštem zdravlju.

Druge hranljive materije u lubenici

• Likopen – moćan antioksidans koji se u velikim količinama nalazi u crvenom mesu lubenice. Poznat je po zaštitnom delovanju na srce i prostatu.
• Citrulin – aminokiselina koja poboljšava protok krvi i ublažava mišićni umor.
• Vlakna – u malim količinama, ali doprinose zdravlju varenja.

Zdravstveni benefiti lubenice

Redovno konzumiranje lubenice donosi brojne koristi:

1. Hidracija organizma – zahvaljujući visokom udelu vode.
2. Snižavanje krvnog pritiska – zahvaljujući kalijumu i citrulinu.
3. Jačanje imuniteta – prisustvom vitamina C i likopena.
4. Zaštita srca – antioksidansi smanjuju oksidativni stres.
5. Pomoć kod bolova u mišićima – citrulin ublažava upalu mišića posle vežbanja.
6. Zdravlje kože i očiju – zahvaljujući beta-karotenu i vitaminu A.
7. Prevencija raka prostate – likopen kao prirodna zaštita.

Negativan uticaj na zdravlje

Umerena konzumacija lubenice je potpuno bezbedna. Međutim, mogući su sledeći negativni efekti:

• Problemi sa varenjem – kod osoba sa osetljivim crevima (nadimanje, dijareja).
• Povišen šećer u krvi – kod dijabetičara, ako se jede u velikim količinama.
• Alergijske reakcije – izuzetno retke, ali moguće.

Tretiranje lubenica hemijskim sredstvima

Kao i drugo voće i povrće, i lubenice se ponekad tretiraju pesticidima tokom rasta ili prevoza. Najveći rizik je u periodu ranog dolaska lubenica na tržište. Brže sazrevanje se ponekad podstiče upotrebom etrel-a (sredstva koje može biti opasno po zdravlje ako se ne koristi pravilno).

Preporuka: uvek kupovati lubenicu od proverenih prodavaca i izbegavati one koje izgledaju sumnjivo “veštački” zrelo. Dobro je prati koru pre sečenja kako bi se izbeglo unošenje pesticida u unutrašnjost nožem.

Uvozne lubenice

Lubenice koje dolaze iz Grčke, Turske ili Španije pojavljuju se na tržištu u rano leto. Iako su vizuelno atraktivne, često imaju slabiji ukus i manju hranljivu vrednost zbog ranog branja i dugog transporta.

Organske lubenice

Organske lubenice uzgajaju se bez upotrebe sintetičkih pesticida i veštačkih đubriva. Imaju slabiji vizuelni izgled, ali bogatiji ukus i znatno višu nutritivnu vrednost. Njihov jedini nedostatak je viša cena i manja dostupnost.

Lubenica u ishrani beba

Lubenicu je moguće uvesti u ishranu beba nakon navršenih 8 meseci, kada beba već jede različite vrste voća.

Preporuke:

• Uvek bez koštica.
• Iseckati na male komadiće.
• Poslužiti ohlađenu, ali ne ledenu.
• Pratiti eventualne reakcije.

Zbog visokog sadržaja prirodnih šećera, preporučuje se umerenost i unošenje kao međuobrok, a ne kao obrok sam po sebi.

Lubenica u kulinarstvu

Osim što se jede sveža, lubenica može biti deo različitih jela:

• Voćne salate – u kombinaciji sa dinjom, jagodom, borovnicom.
• Osvežavajući napici – smutiji, sokovi, led lubenice.
• Slana jela – salata sa feta sirom i rukolom.
• Roštilj – pečeni komadi lubenice kao zanimljiv prilog.
• Kore lubenice – u nekim kuhinjama koristi se i korica (npr. za slatko ili turšiju).

Kako produžiti svežinu lubenice

• Cela lubenica: čuvati na hladnom mestu do 10 dana.
• Nakon sečenja: umotati u providnu foliju i držati u frižideru, potrošiti u roku od 2–3 dana.
• Zamrzavanje: moguće je zamrznuti isečene kockice za smutije.

Lubenica u narodnoj medicini

Lubenica ima dugu tradiciju u narodnoj medicini:

1. Za čišćenje bubrega i bešike – lubenica je prirodni diuretik.
   • Upotreba: konzumirati 2–3 kriške dnevno ujutru, na prazan stomak.
2. Za izbacivanje peska iz bubrega – koristi se i čaj od kora.
   • Recept:
     • 2 šake sitno iseckane kore lubenice
     • preliti sa 1 l vode
     • kuvati 10 minuta, procediti i piti tokom dana.
3. Protiv otoka i zadržavanja tečnosti – čaj od semenki.
   • Recept:
     • samleti 1 kašiku semenki
     • preliti sa 250 ml ključale vode
     • ostaviti da odstoji 15 minuta, piti 2 puta dnevno.

Kako izabrati zrelu i slatku lubenicu

Izbor prave lubenice često je izazov, ali uz nekoliko jednostavnih pravila lako možete prepoznati zreo, sladak i sočan plod – bilo da ga berete u bašti ili birate na pijaci.

Ako berete lubenicu iz vrta:

• Spirala pored peteljke (tzv. ticalo) treba da bude potpuno suva. To je jedan od najsigurnijih znakova da je lubenica sazrela na prirodan način i da je spremna za branje.
• Peteljka može biti suva ili blago zelena, ali nikako potpuno zelena – to bi značilo da je plod još uvek nedozreo.

Ako kupujete lubenicu:

1. Pogledajte uzdužne pruge – šire i jasnije pruge znače da je lubenica imala dobar balans sunčeve svetlosti i vode, što ukazuje na slatkoću.
2. Proverite peteljku – ona treba da bude delimično suva, ali kad je protrljate pod prstima, da se oseća blaga vlažnost u unutrašnjem sloju. To je znak da je lubenica skoro ubrana, ali da nije odsečena prerano.
3. Pogledajte mesto na kojem je lubenica ležala na zemlji – taj deo treba da bude žute boje, nikako beo. Bela boja znači da je prerano ubrana.
4. Pol lubenice – postoji verovanje da su:
   • „Ženske“ lubenice su slađe i imaju širi „cvet“ (mali kružić) na suprotnom kraju od peteljke.
   • „Muške“ lubenice imaju uži „cvet“ i obično su manje slatke.

Slatki plod koji zaslužuje počasno mesto na trpezi

Lubenica nije samo letnje osveženje – ona je prava supernamirnica, sa brojnim zdravstvenim benefitima. Njeno crveno meso krije lekovita svojstva, a lako se uklapa u različite obroke. Ipak, važno je birati proverene plodove, izbegavati one sa sumnjivim poreklom i poštovati umerenu konzumaciju. Bilo da je uživate kao krišku na plaži, dodatak salati ili napitak u čaši, lubenica je jedan od najlepših darova koje nam leto pruža – i vredi je uvrstiti u svakodnevnu ishranu.