Jaja predstavljaju jednu od najhranljivih namirnica animalnog porekla. Veoma su važna u ishrani dece, sportista i svih onih koji žele da povećaju telesnu masu, ali i onih koji žele da se zdravije, jer teško je reći zdravo, hrane.

Kokošija jaja su najviše u upotrebi, pa ćemo sada napisati najvažnije činjenice koje se odnose baš na njih.

Nutritivni sastav

Kao što smo već napisali, jaja su veoma hranljiva namirnica. Imaju bogat nutritivni sastav.

Na 100g sadrže:

• 12,6 g proteina
• 9 g masti
• 0 g ugljenih hidrata
• 131 kcal.

Takođe, jaja su bogata vitaminima A, D, E, a sadrže i  gvožđe, holin, cink, folnu kiselinu i antioksidanse lutein i zeaksantin, ali i esencijalne omega-3 masne kiseline.

Holesterol

Sva mast se nalazi u žumancetu.  Bez obzira da li jedete celo jaje ili ne, nećete značajno uticati na nivo holesterola u krvi, jer jaja sadrže i  lecitin koji razgrađuje holesterol. Naučno je dokazano da jetra stvara oko 70% masti, odnosno holesterola, zato unete masti hranom ne mogu u  drastičnoj meri uticati na povećanje njegove koncentracije u krvi. Tako da zabluda, ako jedete puno jaja možete mnogo povećati koncentraciju  lošeg holesterola (LDL), ali i uopšte holesterola (HDL-dobar holesterol i LDL-loš holesterol), definitivno pada u vodu.

Nikako ne treba zaboraviti da holesterol ima veoma važne uloge u organizmu, a neke od najvažnijih su da ulazi u sastav ćelijskih membrana, ima ulogu u sitezi hormona, kao što su estrogen, progesteron, kotizol i drugi, ali ima i bitnu ulogu u varenju.

Brojni saveti da ne treba jesti više od 7 jaja dnevno nikako nisu tačni. To zavisi od individualnih osobina, kao što je telesna masa, fizička aktivnost, ali i zdravstveno stanje organizma. Osobe koju su veoma fizički aktivne i koje se više „troše“, na primer sportisti, a posebno bodibilderi, svakako da mogu uneti i mnogo veće dnevne količine.

Najnovije istraživanje, gde je jedna muška osoba pojela 300 jaja za 7 dana, je dokazalo da nije imao povišene nivoe holesterola u krvi.

Veličina jajeta

Kokošija jaja se klasifikuju u 4 klase:

• S klasa < 53 g
• M klasa 53 – 63 g
• L klasa 63 – 73 g
• XL klasa > 73 g.

Način čuvanja i rok upotrebe

Jaja se čuvaju na temperaturi frižidera, a to je do +4 ^oC.

Rok upotrebe za jaja čuvana na temperaturi frižidera iznosi 3 do 4 nedelje.

Kada kupujete jaja u pakovanju sa deklaracijom, na samoj deklaraciji mora biti naznačen rok upotrebe.

Salmonela

Salmonela je izuzetno opasna bakterija koju je moguće naći na ljusci, ali i u jajetu, jer inače može biti prisutna u crevima i izmetu živine. Treba imati na umu, da nakon sakupljanja jaja, ona se nikako ne smeju prati, već se ljuska isključivo briše krpicom. U ljusci postoje sitne pore, ali se na ljusci nalazi površinski zaštitni sloj koji sprečava prodor ove bakterije kroz pomenute pore u jaje. Kako jaje stari ova barijera posteno slabi i može propustiti bakterije, a kada prođe predviđeni rok upotrebe, postaje potpuno propustljiva i Salmonela slobodno prodire u jaje. Zbog ovoga je najvažnije nikako i nikada ne konzumirati sirova jaja.

Antibiotici

Kada govorimo o proizvodnji jaja i ishrani koka nosilja, ovde sve isto važi što smo opisali u postu „Pileće meso“, a to znači da se i koke nosilje, bilo da se radi o industrijskoj proizvodnji na velikim farmama ili uzgoju manjeg broja nosilja u kavezima na selu, hrane koncentartima koje sadrže kokcidiostatike – jonoforne antibiotike (monenzin, narazin, lasalocid, salinomicin), koji ujedno predstavljaju i hormone rasta, jer se na ovaj način preveniraju moguća uginuća izazavana Kokcidijom. Zbog ovakvog načina ishrane, normalno je da će se ovi antibiotici naći i u jajetu, što će  predstavlja rezidue ovih lekova, koji će potom delovati i na one koji ih konzumiraju, a to je najopasnije kod dece koja rastu, jer mogu simulisati intenzivan i nesrazmeran rast, ali i samim tim, pošto se radi o antibioticima, odnosno, hormonima, uticati na kompletno zdravstveno stanje organizma.

Da li je jaje zdravo?

Na kraju smo došli i do glavnog pitanja. Da li je jaje zdravo?

Jaje je svakako hranljivo zbog svog izuzetno važnog nutritivnog sastava.

Koke nosilje (komercijalni melezi ili hibridi) su modifikovane kokoške i imaju veoma veću nosivost, a zbog toga i kraći životni vek, manju otpornost organizma na bolesti i znatno su podložnije stresu.

Jaja proizvedena od koka nosilja (konzumna ili industrijska jaja) koje se hrane gore pomenutim koncentratima nikako nisu i ne mogu biti zdava, a ni zdravija.

Čistokrvne rase kokošaka , kao i stare seoske rase kokošaka, imaju manju nosivost i znatno su otpornije.

Jaja dobijena od čistokrvnih kokošaka koje slobodno kljucaju hranu po dvorištu, a to su razne vrste trava, insekata, crvića, glista, bez upotrebe koncentrata, uz eventualnu prihranu kukuruzom i/ili pšenicom, znači hrane se zdravo, pa će i njihova jaja biti zdrava.

Razlika između domaćih i konzumnih jaja

Domaća jaja imaju tamniju boju žumanceta, to je neka nijansa tamno – žute, odnosno, narandžaste boje.

Industrijska jaja imaju svetliju boju žumanceta, odnosno, neku nijansu svetlo – žute boje.

Gde kupiti zdrava domaća jaja?

Odgovor je jednostavan. Na selu, od seljana (seljaka), nikako u raznoraznim prodavnicama. Čak ne ni od svakog seljaka, jer smo već rekli da je i tu proizvodnja u širokoj meri bazirana na koncentrat.

Takođe, seljake koji prodaju svoje proizvode, moguće je pronaći i na pijaci, ali i tu treba voditi računa, jer je puno preprodavaca.

I pored toga što isključivo ljudi na selu mogu proizvoditi zdrava domaća jaja, uglavnom će ih proizvoditi za sopstvene potrebe. Kod onih koji ih ipak imaju za prodaju, cena bi trebala da bude bar malo viša, što je apsolutno realno, kada govorimo o prirodnoj i zdravoj namirnici.

Kada znate razliku između domaćih i konzumnih jaja, samo jednom možete pogrešiti u izboru i naravno, tu više nećete kupovati.

Zaista je teško pronaći i kupovati isključivo ovakve zdrave proizvode, ali je ipak još uvek moguće, barem još neko vreme, dok u potpunosti sve namirnice animalnog porekla ne zameni smeće puno hemije i otrova, jer je njihova proizvodnja jeftinija, znatno brža i donosi veću i bržu zaradu.