Septembar je jedan od najlepših meseci u bašti.

Leto još nije sasvim otišlo, dani su često prijatno topli, zemlja je zagrejana, ali jutra i večeri polako postaju svežiji. U bašti se istovremeno završava jedna sezona i počinje priprema za sledeću.

Zato septembar nije mesec u kojem samo sakupljamo poslednje plodove paradajza, paprike ili tikvica i zatvaramo baštu do proleća.

Naprotiv.

U ovom periodu još možemo sejati i saditi različite vrste povrća, početi sa jesenjom sadnjom cveća, urediti zemljište, napraviti kompost, pripremiti prazne leje i pomoći biljkama da uđu u hladniji deo godine zdravije i otpornije.

Za žene koje imaju dvorište, malu baštu, nekoliko uzdignutih leja ili samo terasu sa saksijama, septembar može biti veoma produktivan mesec.

Najvažnije je znati šta sada ima smisla posaditi, šta više ne treba forsirati i koje radove treba završiti pre hladnijih dana.

Zašto je septembar poseban mesec u bašti?

Tokom leta najveći problem često predstavljaju visoke temperature i brzo isušivanje zemljišta.

U septembru se uslovi postepeno menjaju.

Dani postaju kraći, noći hladnije, a vlaga se obično duže zadržava u zemljištu.

Biljkama koje ne vole velike vrućine takvi uslovi mnogo više odgovaraju.

Zbog toga je septembar odličan za mnoge lisnate kulture i povrće kratke vegetacije, poput rotkvice, rukole, matovilca, spanaća i određenih salata. U Srbiji se tokom septembra tradicionalno seju i sade različite jesenje i zimske kulture, uz izbor sorti namenjenih hladnijem delu godine.

Ali postoji jedno važno pravilo:

ne gledamo samo kalendar — gledamo i vreme.

Septembar poslednjih godina može biti veoma topao.

Ako dnevne temperature i dalje liče na avgust, sa setvom biljaka koje vole hladnije vreme ponekad je bolje sačekati nekoliko dana ili ih sejati na mestu koje deo dana ima blagu senku.

Šta sejati u septembru?

Ako imamo slobodnu leju nakon vađenja letnjeg povrća, ne moramo je ostaviti praznu.

Septembar je pogodan za nekoliko kultura koje brzo rastu ili dobro podnose svežije vreme.

Rotkvica

Rotkvica je jedan od najboljih izbora za septembarsku setvu.

Brzo raste, ne zahteva mnogo prostora i može biti spremna za berbu za svega nekoliko nedelja.

Najbolje joj odgovara rastresito zemljište bez velikih grudvi.

Seme možemo sejati direktno u redove, a kada biljke niknu, po potrebi ih proredimo kako bi svaka rotkvica imala dovoljno prostora da formira lep koren.

Ako je početak septembra još veoma topao, bolje je sačekati pad temperature jer rotkvica generalno bolje uspeva kada nema velikih letnjih vrućina.

Spanać

Spanać obožava hladniji deo godine.

Septembarska setva može dati mlade listove tokom jeseni, a u zavisnosti od sorte i vremenskih uslova deo biljaka može nastaviti razvoj i kasnije.

Sejemo ga direktno u pripremljeno zemljište.

Nemojte preterivati sa gustinom setve.

Ako su biljke preguste, teže se provetravaju i međusobno se bore za svetlost i hranljive materije.

Ako je septembar neuobičajeno topao, spanać je bolje sejati kada temperature počnu da padaju.

Matovilac

Matovilac je odličan izbor za jesenju baštu.

Njegovi mali zeleni listovi veoma lepo dopunjuju salate tokom hladnijeg dela godine.

Može se sejati direktno u leju, ali zemljište treba održavati umereno vlažnim dok seme ne nikne.

Pošto je sitan i nizak, važno je da površina pre setve bude očišćena od korova.

Rukola

Rukola brzo raste i vrlo je zahvalna za male bašte.

Možemo je sejati:

• u leji,
• uz ivicu bašte,
• u većoj saksiji,
• u žardinjeri na terasi.

Ako je redovno sečemo iznad centralnog dela biljke, često može ponovo formirati mlade listove.

Septembar joj odgovara jer velike letnje vrućine mogu učiniti listove grubljim i izraženije gorkim.

Zelena i zimska salata

U septembru možemo sejati ili rasađivati sorte salate namenjene jesenjoj i zimskoj proizvodnji.

Važno je birati sorte odgovarajuće sezoni.

Letnja salata i zimska salata nisu uvek ista stvar.

Na kesici semena proverite:

• preporučeni termin setve,
• otpornost na niže temperature,
• vreme do berbe.

Jesenje salate, matovilac i rukola među kulturama su koje se redovno preporučuju za setvu u ovom periodu.

Blitva

Blitva je veoma zahvalna biljka.

Ako je posejemo u jesen, u zavisnosti od uslova može razviti mlade listove, a dobro ukorenjene biljke mogu nastaviti razvoj kada se uslovi ponovo poprave.

Ako već imamo blitvu u bašti, ne moramo odmah da je vadimo.

Zdrave biljke mogu nastaviti da daju listove i kada temperature padnu.

Šta možemo saditi u septembru?

Pored direktne setve semena, septembar je vreme kada možemo početi i sa sadnjom određenih kultura.

Crni luk

U zavisnosti od sorte i lokalnih uslova, sadnja arpadžika može početi u septembru i nastaviti se tokom jeseni.

Za jesenju sadnju biramo zdrav i čvrst sadni materijal.

Ne treba saditi:

• mekan arpadžik,
• luk sa plesni,
• trule glavice,
• sadni materijal sa ozbiljnim oštećenjima.

Kraj septembra i oktobar često su period jesenje sadnje određenih tipova luka.

Beli luk

Beli luk se najčešće vezuje za jesenju sadnju.

Međutim, ako je septembar još veoma topao, ne moramo žuriti.

U mnogim krajevima bolji trenutak dolazi nešto kasnije, kada temperature postanu stabilno niže.

Ako ga sadimo prerano tokom dugog toplog perioda, može krenuti u intenzivniji rast pre zime.

Zato kalendar treba prilagoditi vremenskim uslovima.

Ne mora sve da bude posađeno odmah

Jedna od najvećih grešaka početnika jeste osećaj:

„Septembar je stigao, moram sve odmah.“

Ne moramo.

Ako je zemljište suvo kao usred leta i dnevna temperatura veoma visoka, možemo nekoliko dana pripremati leju, dodati kompost i čekati pogodniji trenutak za setvu.

Kod baštovanstva često je bolje zakasniti nekoliko dana nego posaditi biljku u potpuno nepovoljne uslove.

Kako pripremiti praznu leju za jesenju setvu?

Kada izvadimo paradajz, krastavac, tikvicu ili neku drugu završenu kulturu, prvo pregledamo leju.

Uklanjamo:

• ostatke biljaka,
• stari korov,
• oštećene plodove,
• obolele delove biljaka.

Zemljište zatim možemo lagano rastresti.

Nema potrebe svaki put duboko prevrtati čitavu baštu.

Dovoljno je razbiti sabijenu površinu, naročito ako su je letnje kiše i zalivanje pretvorili u tvrdu koru.

Da li u septembru dodavati kompost?

Da.

Zreo kompost je jedan od najboljih načina da zemljištu vratimo organsku materiju koju su letnje biljke koristile.

Po površini leje možemo rasporediti tanji sloj dobro sazrelog komposta i blago ga umešati u gornji sloj zemljišta.

Kompost doprinosi:

• boljoj strukturi zemlje,
• zadržavanju vlage,
• aktivnosti korisnih organizama u zemljištu,
• postepenom oslobađanju hranljivih materija.

Kod jesenje pripreme cilj nije „nahraniti zemlju što više“, već poboljšati njenu strukturu i pripremiti je za naredne biljke.

Ne stavljajte sve biljne ostatke u kompost

Zdravi biljni ostaci odličan su materijal za kompost.

Ali biljke sa ozbiljnim znacima bolesti ne bih automatski stavljala u običnu kućnu kompostnu gomilu.

Ako smo tokom leta imali biljku snažno zahvaćenu bolešću i nismo sigurni da će naš kompost postići temperaturu dovoljnu za uništavanje patogena, sigurnije je takav materijal odvojiti.

U kompost možemo stavljati:

• zdrave ostatke povrća,
• pokošenu travu u tankim slojevima,
• suvo lišće,
• sitnije grančice,
• ostatke biljaka bez bolesti.

Septembar je odličan trenutak da počnemo novu kompostnu gomilu jer materijala u dvorištu ima sve više.

Malč još nije završio posao

Nemojte automatski uklanjati sav malč zato što se leto završava.

Sloj organskog malča i tokom septembra može pomoći da:

• zemlja sporije gubi vlagu,
• ima manje korova,
• površina zemljišta ne stvara tvrdu pokoricu,
• temperatura zemljišta manje oscilira.

Posebno je koristan ako septembar ostane topao i suv.

Koristiti možemo:

• usitnjenu slamu,
• suvo lišće,
• prosušenu pokošenu travu,
• drugi čist organski materijal.

Malč ne treba naslanjati direktno uz samu stabljiku biljke u debelom vlažnom sloju.

Kako zalivati baštu u septembru?

Jedna od čestih grešaka jeste naglo prestati sa zalivanjem čim prođe avgust.

Biljke ne čitaju kalendar.

Ako nema kiše, zemljište i dalje može biti veoma suvo.

Posebno je važno održavati ravnomernu vlagu kod:

• tek posejanog semena,
• mladih sadnica,
• salate,
• rotkvice,
• spanaća,
• matovilca.

Tek posejano seme se nalazi veoma blizu površine i taj sloj zemlje može brzo da se osuši.

Zalivamo nežno, kako jak mlaz vode ne bi isprao seme ili napravio tvrdu pokoricu.

Kako vreme postaje hladnije, potreba za vodom postepeno opada.

Šta uraditi sa paradajzom u septembru?

Ako su biljke zdrave i vreme ostane toplo, paradajz može nastaviti da sazreva.

Ali u ovom periodu više nije cilj da biljka formira desetine novih cvetova koje verovatno neće stići da pretvori u zrele plodove.

Možemo:

• uklanjati ozbiljno oštećene i bolesne listove,
• redovno brati zrele plodove,
• pregledati zelene plodove,
• pratiti noćne temperature.

Kada vreme počne naglo da se pogoršava, zdrave potpuno razvijene zelene plodove možemo ubrati i ostaviti da dozrevaju u kući.

Paprika još može da daje plodove

Paprika često nastavlja da rađa tokom septembra ako su dani topli.

Zato je ne treba prerano uklanjati iz bašte.

Redovno berite zrele plodove jer biljka tada ne troši energiju na njihovo dalje održavanje.

Ako dolaze hladne noći, pratite prognozu.

Paprika je mnogo osetljivija na hladnoću od jesenjih salata ili spanaća.

Tikvice, krastavci i letnje kulture

Do septembra mnoge letnje biljke počinju da pokazuju znake iscrpljenosti.

Ako je biljka:

• jako obolela,
• gotovo bez novih cvetova,
• sa većinom osušenih listova,
• prestala da daje kvalitetne plodove,

nema mnogo smisla održavati je samo zato što još nije potpuno suva.

Uklanjanjem završene kulture oslobađamo prostor za novu setvu i smanjujemo količinu starog biljnog materijala u bašti.

Septembar je pravo vreme da počnemo da mislimo na prolećno cveće

Jedan od najlepših baštenskih poslova u jesen jeste sadnja lukovica koje će cvetati sledećeg proleća.

Tu spadaju, između ostalog:

• lale,
• narcisi,
• zumbuli,
• krokusi i druge prolećne lukovice.

Jesenja sadnja omogućava lukovicama da prođu potreban hladniji period, a sadnja se kod mnogih vrsta obavlja tokom septembra i oktobra, u zavisnosti od vrste i vremena.

Ne moramo ih posaditi prvog dana septembra.

U toplim krajevima i tokom toplog septembra često možemo sačekati da zemljište malo ohladi.

Kako prepoznati dobru lukovicu?

Pre kupovine je uzmite u ruku.

Dobra lukovica treba da bude:

• čvrsta,
• zdrava,
• bez mekih delova,
• bez vidljive plesni,
• bez neprijatnog mirisa.

Ako je mekana i vlažna, preskočite je.

Jeftina oštećena lukovica koja istruli u zemlji nije nikakva ušteda.

Gde saditi prolećne lukovice?

Većina prolećnih lukovica voli mesto na kojem se voda ne zadržava dugo.

To je veoma važno.

Teško, stalno mokro zemljište povećava rizik od truljenja.

Ako sadimo u saksije, one moraju imati otvor za oticanje viška vode.

Lukovice možemo saditi:

• u grupama u cvetnoj leji,
• između trajnica,
• uz stazu,
• u većim saksijama,
• u žardinjerama.

Veće grupe iste vrste često izgledaju mnogo lepše nego nekoliko pojedinačnih lukovica razbacanih po celoj bašti.

Šta sa cvećem koje još cveta?

Nemojte požuriti da uklonite sve letnje cveće samo zato što je septembar.

Kadifice, muškatle i mnoge druge biljke mogu izgledati veoma lepo još nedeljama.

Nastavite:

• uklanjanje precvetalih cvetova,
• umereno zalivanje,
• pregled biljaka,
• uklanjanje bolesnih listova.

Sa jakim prihranjivanjem biljaka koje treba da završe sezonu nema potrebe preterivati.

Saksije i terasa u septembru

Septembar je odličan trenutak za sređivanje terase.

Pogledajte svaku saksiju pojedinačno.

Zapitajte se:

• da li je biljka zdrava,
• da li je završila sezonu,
• da li treba da prezimi unutra,
• da li je saksija oštećena,
• da li voda normalno otiče.

Biljke koje ćemo kasnije unositi u kuću treba pregledati pre unošenja.

Posebno proveravamo donju stranu listova i pazuhe biljke zbog:

• biljnih vaši,
• grinja,
• štitastih vaši,
• drugih štetočina.

Nije prijatno uneti jednu zaraženu biljku među dvadeset zdravih sobnih biljaka.

Da li sobne biljke već unositi unutra?

Ne postoji jedan datum za sve biljke.

Neke tropske vrste ne podnose hladne noći, dok druge mogu ostati napolju znatno duže.

Najbolje je pratiti:

• vrstu biljke,
• minimalnu temperaturu koju podnosi,
• vremensku prognozu.

Ne čekajte prvi mraz sa biljkom koja je izrazito osetljiva na hladnoću.

Septembar je dobar trenutak za proveru baštenskog alata

Tokom proleća i leta alat se koristi gotovo svakodnevno.

U septembru možemo početi da ga sređujemo.

Očistite:

• makaze,
• motike,
• lopatice,
• ašove,
• kante,
• creva i nastavke za zalivanje.

Sa metalnog alata uklonite zemlju i vlagu.

Tup alat naoštrite.

Drvene drške pregledajte zbog pukotina.

Mali posao sada znači mnogo manje nerviranja sledećeg proleća.

Šta nikako ne treba raditi samo zato što je stigla jesen?

Jedna od najvažnijih stvari u bašti jeste da ne radimo nešto samo zato što „se tako radi u septembru“.

Nemojte:

• prekopavati mokru, blatnjavu zemlju,
• sejati salatu u vrelo zemljište samo zato što kalendar kaže septembar,
• sipati ogromne količine đubriva bez razloga,
• ukloniti svaku biljku koja još zdravo rađa,
• unositi sve saksije u kuću dok su napolju još odlični uslovi,
• saditi bolesne ili trule lukovice.

Bašta se prilagođava vremenu.

I mi treba da radimo isto.

Šta raditi ako je septembar veoma topao?

U poslednjim godinama početak jeseni može ličiti na produženo leto.

Ako je tako:

• sačekajte sa kulturama koje izrazito vole hladnije vreme,
• sejite u polusenci kada je moguće,
• održavajte ravnomernu vlagu,
• koristite tanak sloj malča,
• zalivajte rano ujutru,
• nemojte pretpostaviti da je zemljište vlažno samo zato što je septembar.

Kod veoma toplog i suvog septembra stručne preporuke upravo naglašavaju očuvanje vlage, malčiranje i pomeranje setve određenih lisnatih kultura dok temperature ne počnu da padaju.

A šta ako naglo zahladi?

Druga krajnost je iznenadno zahlađenje.

Tada mlade biljke možemo zaštititi:

• agroplatnom,
• niskim tunelom,
• odgovarajućim pokrivačem za biljke.

Nemojte preko nežnih biljaka stavljati težak materijal koji ih može polomiti.

Plastiku takođe ne treba ostavljati direktno naslonjenu na lišće tokom hladne noći.

Korov ne prestaje da raste u septembru

Iako raste sporije, korov i dalje koristi prostor, vodu i hranljive materije.

Ako ga sada uklonimo pre nego što napravi seme, u proleće ćemo imati manje posla.

Posebno uklanjamo korove koji već počinju da cvetaju ili formiraju seme.

Jedna biljka koju ostavimo da se osemeni može značiti mnogo novih biljaka naredne godine.

Ne ostavljajte gola zemljišta bez razloga

Ako neku leju ne planiramo da koristimo do proleća, možemo je zaštititi slojem organskog materijala.

Na primer:

• kompostom,
• suvim lišćem,
• slamom.

Tako štitimo površinski sloj zemlje od jakih kiša i naglog sabijanja.

Organski materijal se tokom vremena postepeno razgrađuje i postaje deo zemljišta.

Jesenje lišće nije samo otpad

Kako septembar odmiče, počinje i opadanje prvih većih količina lišća.

Nemojte automatski svaku kesu odneti u smeće.

Zdravo suvo lišće je vredan baštenski materijal.

Možemo ga koristiti za:

• kompost,
• malč,
• pravljenje lisnjače,
• zaštitu praznih leja.

Velike čvrste listove možemo usitniti kosilicom ili makazama kako bi se brže razgradili.

Napravite mali plan za sledeću godinu

Dok je leto još sveže u sećanju, zapišite šta se dobro pokazalo.

Na primer:

• koja sorta paradajza je najbolje rodila,
• gde je bilo premalo sunca,
• koja leja se najbrže sušila,
• šta je napadala bolest,
• koje cveće je najduže cvetalo,
• čega ste posadili previše,
• čega je bilo premalo.

U februaru ili martu teško ćemo se setiti svega što smo u septembru jasno videli.

Jedna stranica beleški može sledeću sezonu učiniti mnogo jednostavnijom.

Septembarska lista poslova u bašti

Ako želite jednostavnu kontrolnu listu, tokom septembra možemo:

• ubrati zrelo letnje povrće,
• ukloniti završene i bolesne biljke,
• očistiti prazne leje,
• dodati zreo kompost,
• posejati rotkvicu,
• posejati rukolu,
• posejati matovilac,
• posejati spanać kada temperature odgovaraju,
• sejati ili rasaditi odgovarajuće jesenje salate,
• pripremiti zemljište za jesenju sadnju luka i belog luka,
• početi sa sadnjom prolećnih lukovica kada uslovi odgovaraju,
• nastaviti zalivanje ako nema kiše,
• obnoviti malč gde je potrebno,
• pregledati biljke koje će kasnije biti unete u kuću,
• početi sakupljanje materijala za kompost,
• očistiti baštenski alat,
• zapisati šta želimo da promenimo sledeće godine.

Ne moramo sve završiti jednog vikenda.

Bašta je mnogo lepša kada je ne pretvorimo u još jednu listu obaveza koja nas čeka pod pritiskom.

Mala bašta ili balkon? Septembar je koristan i bez velikog dvorišta

Za sve ovo nije potrebno imati deset ari zemlje.

Ako imamo balkon, možemo u većoj saksiji posejati:

• rukolu,
• rotkvicu,
• matovilac,
• određene salate,
• začinsko bilje koje odgovara hladnijem vremenu.

Na sunčanoj prozorskoj dasci mogu se gajiti i pojedine brzorastuće lisnate kulture.

Važno je samo da posuda ima:

• dovoljno prostora,
• otvor za drenažu,
• kvalitetan supstrat,
• redovno zalivanje.

Baštovanstvo nije rezervisano samo za kuće sa velikim dvorištem.

Nekoliko saksija može biti sasvim dovoljno da u jesen uberemo nešto što smo sami posejali.

Septembar nije kraj baštenske sezone

Najveća greška koju možemo napraviti jeste da sa prvim kraćim danima pomislimo da je baštenska sezona završena.

Septembar je zapravo prelaz.

Još beremo ono što nam je leto ostavilo, a istovremeno sejemo ono što voli hladnije vreme.

Čistimo stare leje, ali pravimo prostor za nove biljke.

Sakupljamo lišće, ali ga pretvaramo u kompost.

Sadimo lukovice koje trenutno izgledaju potpuno neupadljivo, a nekoliko meseci kasnije postaće prvi prolećni cvetovi.

Zato bašta u septembru nije prazna.

Ona se samo menja.

Uz nekoliko pažljivo odabranih poslova možemo produžiti sezonu, sačuvati zdravlje zemljišta i napraviti odličnu osnovu za naredno proleće.

A možda je upravo to i najlepši deo jesenjeg baštovanstva — dok jedna sezona polako završava, mi već pripremamo početak sledeće.