Internet nam je doneo mnogo toga dobrog. Kupujemo bez izlaska iz kuće, plaćamo račune za nekoliko minuta, razgovaramo sa porodicom, zakazujemo putovanja, prodajemo stvari koje nam više nisu potrebne i završavamo poslove koji su nekada zahtevali odlazak na šalter.

Ali ista praktičnost koju koristimo svakog dana otvorila je prostor i za novu vrstu prevara.

Prevarant danas ne mora da vam dođe na vrata.

Dovoljno je da pošalje poruku koja izgleda kao da je stigla iz banke, kurirske službe, državne institucije, poznate prodavnice ili čak od prijatelja čiji je nalog prethodno preuzet.

Poruka može izgledati potpuno profesionalno. Može imati logo, boje kompanije, pravilno napisan tekst i link koji na prvi pogled deluje uverljivo.

Upravo zato stara pravila poput „prevara se lako prepozna po lošem pravopisu“ više nisu dovoljna.

Savremene prevare oslanjaju se na nešto mnogo jače od tehničkog znanja – na ljudsku reakciju.

Strah.

Žurbu.

Radoznalost.

Pohlepu.

Sažaljenje.

Poverenje.

Poruka kaže da vam račun ističe za nekoliko sati.

Da paket ne može biti isporučen dok ne platite 120 dinara.

Da je prijatelju hitno potreban novac.

Da ste osvojili nagradu.

Da morate odmah potvrditi nalog.

Da je banka otkrila sumnjivu transakciju.

I dok razmišljamo „šta ako je stvarno?“, prevarant pokušava da nas natera da kliknemo pre nego što proverimo.

Zato digitalna bezbednost ne počinje antivirusom.

Počinje navikom da zastanemo nekoliko sekundi pre nego što uradimo ono što poruka od nas traži.

Internet prevara ne mora da izgleda kao prevara

Nekada su lažne poruke bile relativno lake za prepoznavanje. Imale su čudan prevod, mnogo pravopisnih grešaka, neprirodan stil i nepoznatu adresu pošiljaoca.

Danas to više nije pravilo.

Prevaranti mogu kopirati izgled legitimne stranice gotovo do detalja. Mogu koristiti naziv kompanije, logo, fotografije, boje, potpise i formulacije koje deluju službeno.

Lažna stranica banke može na prvi pogled izgledati kao prava.

Lažni imejl može imati predmet „Važna bezbednosna informacija“.

SMS može izgledati kao obaveštenje o paketu.

Poruka može stići sa WhatsApp naloga osobe koju zaista poznajete.

Zato se više ne pitamo samo:

„Da li poruka izgleda čudno?“

Mnogo korisnije pitanje je:

„Zašto ova poruka traži da upravo sada uradim nešto što može ugroziti moj novac, nalog ili podatke?“

Šta su fišing, smišing i višing?

Isti princip prevare može doći kroz različite kanale.

Fišing je prevara koja najčešće dolazi putem elektronske pošte ili lažne internet stranice. Cilj je da korisnika navedu da unese lozinku, broj kartice ili druge podatke na stranici koja samo imitira pravi servis.

Smišing je ista vrsta manipulacije preko SMS-a ili drugih tekstualnih poruka.

Višing koristi telefonski poziv. Osoba se može predstavljati kao zaposleni banke, policije, tehničke podrške, operatera ili druge organizacije.

Tehnologija se razlikuje, ali osnovni cilj je isti:

navesti vas da sami predate ono što napadaču nedostaje.

To može biti:

• lozinka,
• kod iz SMS-a,
• broj kartice,
• pristup telefonu,
• novac,
• ili samo jedan klik kojim napadač prelazi na sledeću fazu prevare.

Najvažniji znak prevare: Veštački stvorena hitnost

Jedna od najčešćih manipulacija jeste osećaj da nemate vremena da razmišljate.

Poruka može glasiti:

• „Vaš nalog će biti ugašen danas.“
• „Kartica je blokirana.“
• „Pošiljka će biti vraćena ukoliko odmah ne izvršite uplatu.“
• „Imate još 10 minuta da potvrdite transakciju.“
• „Odmah mi pošalji novac, objasniću ti kasnije.“

Hitnost služi da isključi proveravanje.

Legitimna situacija ponekad zaista može biti hitna, ali to ne znači da morate koristiti upravo link, broj telefona ili instrukcije koje vam je neko poslao.

Ako banka navodno upozorava na problem, otvorite njenu zvaničnu aplikaciju.

Ako kurirska služba navodno traži podatak, otvorite njen sajt ručno.

Ako prijatelj hitno traži novac, pozovite ga na broj koji već imate.

Nikada ne dozvolite da vas rok u poruci spreči da proverite ko vam zapravo piše.

Lažne poruke iz banke

Bankarske prevare su posebno opasne jer se oslanjaju na strah od gubitka novca.

Poruka može tvrditi da je:

• „otkrivena nepoznata transakcija“,
• „kartica privremeno blokirana“,
• „potrebna dodatna potvrda identiteta“,
• ili da je neophodno „ponovo aktivirati mobilno bankarstvo“.

Zatim dolazi link.

Kada ga otvorite, stranica izgleda kao prijava u banku.

Unesete korisničko ime.

Lozinku.

Možda i jednokratni kod.

A zapravo ste upravo podatke poslali prevarantu.

Zato banku ne otvaramo preko linka koji je stigao u neočekivanoj poruci.

Koristimo aplikaciju koju već imamo ili sami ukucavamo poznatu adresu banke.

Posebno ozbiljno upozorenje je ako vam neko telefonom ili porukom traži da izdiktirate:

• PIN kartice,
• jednokratni kod za potvrdu transakcije,
• lozinku za elektronsko bankarstvo,
• ili da novac prebacite na nekakav „sigurni račun“.

Takve instrukcije treba prekinuti i banku kontaktirati preko broja koji znate da je zvaničan.

Prevara sa paketom koji „čeka isporuku“

Jedna od najuspešnijih prevara oslanja se na činjenicu da veliki broj ljudi zaista očekuje neku pošiljku.

Poruka može izgledati potpuno bezazleno:

• „Vaša pošiljka nije mogla biti uručena.“
• „Potrebno je doplatiti troškove dostave.“
• „Adresa je nepotpuna.“

Iznos je često mali.

Upravo je to deo prevare.

Kada korisnik vidi da se traži nekoliko desetina ili stotina dinara, pomisli:

„Nije veliki iznos.“

Ali pravi cilj možda nije taj mali iznos.

Cilj može biti da na lažnoj stranici unesete:

• broj kartice,
• datum važenja,
• sigurnosni kod,
• ime i adresu.

Zato neočekivanu poruku o dostavi proveravamo direktno kod prodavca ili kurirske službe.

„Osvojili ste nagradu“

Još jedna klasična manipulacija koristi želju da dobijemo nešto besplatno.

Poruke često glase:

• „Čestitamo!“
• „Izabrani ste.“
• „Osvojili ste telefon.“
• „Imate pravo na poklon vaučer.“

Zatim se traži mala uplata za dostavu ili unošenje podataka kartice.

Postavite sebi jednostavno pitanje:

Da li sam uopšte učestvovala u ovom nagradnom konkursu?

Ako niste, gotovo sigurno niste ni osvojili nagradu.

Čak i kada jeste učestvovali u legitimnoj nagradnoj igri, proverite rezultat direktno na zvaničnoj stranici organizatora.

Prevara kada prodajete nešto preko interneta

Prodavci polovnih stvari često misle da prevarant cilja samo kupce.

Nije tako.

Možete postaviti oglas za dečja kolica, telefon, nameštaj ili odeću i dobiti poruku navodnog kupca:

• „Uplatio sam.“
• „Kurir će preuzeti paket.“
• „Samo unesite podatke kartice da biste primili novac.“

Tu treba stati.

Da biste primili običnu uplatu, drugoj osobi nije potrebno da zna sigurnosni kod sa vaše kartice niti jednokratni bankarski kod.

Posebno su sumnjivi linkovi na kojima se od prodavca traži da „potvrdi prijem novca“ unosom kompletnih podataka kartice.

Nemojte dozvoliti da vas činjenica da ste vi prodavac navede da pomislite da ne možete biti žrtva.

WhatsApp prevara može stići od osobe koju poznajete

Ovo je posebno nezgodno.

Poruka ne mora doći sa nepoznatog broja.

Može stići sa naloga prijatelja.

Nacionalni CERT Srbije je u februaru 2026. upozorio na kampanju preko WhatsApp-a u kojoj poruke stižu sa naloga poznatih kontakata i pozivaju korisnika da navodno glasa na takmičenju. Klik i dalji postupak mogu omogućiti napadaču da poveže svoj uređaj sa WhatsApp nalogom žrtve i zatim nastavi prevaru prema njenim kontaktima.

CERT savetuje proveru liste Linked Devices / Povezani uređaji i uklanjanje nepoznatih uređaja.

Zato zapamtite:

• poznat broj nije automatska potvrda da poruku zaista šalje poznata osoba,
• ako prijatelj odjednom traži da glasate, unesete kod ili pošaljete novac, pozovite ga,
• jedan telefonski poziv može sprečiti veliki problem.

Lažni državni organi i kazne

Prevaranti rado koriste autoritet.

Poruka koja izgleda kao da je stigla od državne institucije stvara osećaj da se mora odmah reagovati.

Nacionalni CERT Srbije je tokom 2026. upozoravao na fišing poruke koje imitiraju zvaničnu prepisku državnih organa, kao i na ponovljene kampanje koje zloupotrebljavaju ime JP „Putevi Srbije“.

To je dobar primer zašto se digitalna bezbednost ne može zasnivati samo na prepoznavanju naziva firme ili institucije.

Naziv se može kopirati. Logo se može kopirati. Izgled stranice se može kopirati.

Provera se zato obavlja kroz kanal koji sami pronađemo.

Lažni poslovi i brza zarada

Poruka ili oglas mogu obećavati:

• „Radite od kuće.“
• „Nije potrebno iskustvo.“
• „Zarada nekoliko stotina evra dnevno.“
• „Potrebno je samo lajkovati objave.“

U početku prevarant čak može isplatiti mali iznos kako bi stekao poverenje.

Zatim se od korisnika traži:

• veći depozit,
• uplata za „premium zadatak“,
• kupovina nekog paketa,
• ulaganje kako bi se otključala veća zarada.

Nacionalni CERT Srbije je prethodnih godina upozoravao upravo na piramidalne i „task“ prevare koje se reklamiraju kao jednostavan online posao, često preko društvenih mreža, WhatsApp-a i Telegrama.

Pravi posao plaća radnika.

Ako morate da uplaćujete sve veće iznose da biste „zaradili“, to je ozbiljan razlog da prekinete.

Lažna tehnička podrška

Na ekranu se može pojaviti upozorenje:

• „Vaš računar je zaražen.“
• „Pozovite Microsoft podršku.“

Ili vas neko pozove i tvrdi da je sa vašeg računara primećena sumnjiva aktivnost.

Zatim traži da instalirate program za daljinski pristup.

Kada instalirate takav program i omogućite drugoj osobi kontrolu, ona može videti ekran, otvarati programe i u određenim okolnostima preuzeti praktično potpunu kontrolu nad uređajem.

Ako vas neko neočekivano pozove i traži da instalirate aplikaciju za daljinski pristup, to je ozbiljan znak za uzbunu.

Posebno ako vas istovremeno vodi kroz elektronsko bankarstvo.

Lažni poziv člana porodice

Jedna od najvažnijih savremenih navika jeste:

ne donositi finansijsku odluku samo na osnovu glasa ili poruke.

Ako dobijete poziv ili poruku poput:

• „Mama, izgubila sam telefon, ovo je novi broj.“
• „Hitno mi treba novac.“
• „Nemoj sada da zoveš, ne mogu da pričam.“

prekinite razgovor i pozovite osobu na broj koji već imate.

Ako ne možete da je dobijete, pozovite drugog člana porodice.

Porodica može imati i jednostavnu dogovorenu reč ili pitanje koje zna samo nekoliko članova.

Nije potrebno živeti u strahu od tehnologije.

Potrebno je samo imati drugi način potvrde identiteta.

Ne verujte samo katancu u internet pregledaču

Mnogi ljudi su naučili:

„Ako stranica ima katanac, bezbedna je.“

To više nije dovoljno.

HTTPS i katanac znače da je veza između vašeg internet pregledača i tog sajta šifrovana.

Ne znače da je vlasnik sajta pošten.

I lažna stranica može imati HTTPS sertifikat.

Zato proveravamo adresu sajta, a ne samo simbol katanca.

Pažljivo čitajte internet adresu

Prevaranti koriste adrese koje podsećaju na original.

Razlika može biti:

• samo jedno slovo,
• dodatna crtica,
• neobičan nastavak domena,
• dodatna reč pre pravog naziva.

Na telefonu se često vidi samo početak adrese, što dodatno otežava proveru.

Ako treba da otvorite banku, državnu instituciju, kurirsku službu ili prodavnicu koju poznajete, sigurnije je da adresu sami ukucate ili koristite aplikaciju koju ste ranije instalirali iz zvanične prodavnice aplikacija.

QR kod nije automatski bezbedan

QR kod je samo drugačiji način prikazivanja linka.

Ne vidimo adresu dok ga ne skeniramo.

Zato QR kod na plakatu, parking automatu, računu ili poruci ne treba posmatrati kao bezbedniji od običnog linka.

Pre otvaranja proverite adresu koju telefon prikazuje.

Ako je preko originalnog QR koda zalepljena druga nalepnica, ne skenirajte je.

Lozinka ne sme biti ista svuda

Ako koristimo istu lozinku za imejl, društvene mreže i online prodavnicu, krađa jednog naloga može postati problem za sve ostale.

Napadači znaju da ljudi ponavljaju lozinke.

Zato ukradena kombinacija imejl adrese i lozinke može automatski biti isprobana na drugim servisima.

Najvažniji nalog koji treba zaštititi često je imejl.

Zašto?

Jer preko imejla resetujemo lozinke za gotovo sve ostalo.

Ako neko preuzme imejl, može pokušati da preuzme i veliki deo našeg digitalnog života.

CISA preporučuje jedinstvene jake lozinke, korišćenje menadžera lozinki (password managera) i uključivanje višefaktorske autentifikacije kao osnovne mere zaštite.

Uključite dvostepenu verifikaciju

Dvostepena ili višefaktorska autentifikacija znači da sama lozinka nije dovoljna za prijavu.

Pored nje potreban je još jedan dokaz.

Na primer:

• aplikacija za autentifikaciju,
• bezbednosni ključ,
• potvrda na telefonu,
• biometrija,
• jednokratni kod.

CISA naglašava da je bilo koji oblik višefaktorske autentifikacije bolji od naloga koji štiti samo lozinka, ali da nisu svi oblici jednako otporni na fišing.

FIDO/WebAuthn metode spadaju među najotpornije na fišing, dok su SMS kodovi slabiji oblik dodatne zaštite.

Najvažnije naloge zaštitite prve:

• imejl,
• bankarske i finansijske servise,
• društvene mreže,
• skladište u oblaku,
• prodavnice na kojima imate sačuvanu karticu.

Passkey može biti još jednostavnije rešenje

Sve više servisa nudi passkey, odnosno pristupni ključ kao zamenu ili alternativu klasičnoj lozinci.

Umesto klasične lozinke, prijavljujete se pomoću uređaja i njegove zaštite:

• otiska prsta,
• prepoznavanja lica,
• PIN-a telefona ili računara.

Google navodi da passkeys pružaju jaču zaštitu od fišinga jer se ne mogu jednostavno prepisati ili predati lažnoj stranici kao obična lozinka.

Ako servis koji redovno koristite nudi passkey, vredi razmotriti njegovo uključivanje.

Nikada ne dajte kod koji vam je upravo stigao

Jednokratni kod postoji upravo zato da dokaže da vi kontrolišete uređaj ili broj telefona.

Ako vam neko kaže:

„Poslaću ti kod, samo mi ga pročitaj“,

to je trenutak kada treba da zastanete.

Kod može služiti za:

• prijavu na vaš nalog,
• promenu lozinke,
• potvrdu plaćanja,
• povezivanje novog uređaja.

Čak i kada osobu poznajete, proverite zašto vam kod uopšte stiže.

Šta uraditi pre nego što kliknete?

Najbolje pravilo za digitalnu bezbednost može se svesti na kratku proveru:

1. Stanite. Ne reagujte zato što vam poruka naređuje da žurite.
2. Proverite pošiljaoca i adresu linka.
3. Ne koristite kontakt iz sumnjive poruke. Sami pronađite zvaničan sajt, aplikaciju ili broj telefona.
4. Ne šaljite lozinku, PIN, CVV ili jednokratni kod.
5. Ako zahtev uključuje novac, proverite drugim kanalom.
6. Ako nešto deluje neobično, verujte tom osećaju i proverite pre sledećeg koraka.

Ta navika traje manje od jednog minuta.

A može sačuvati mesece problema.

Šta ako ste već kliknuli na sumnjiv link?

Nemojte paničiti.

Sam klik ne znači automatski da je sve izgubljeno.

Ako niste uneli podatke niti preuzeli ili pokrenuli datoteku, zatvorite stranicu.

Ako se nešto preuzelo, nemojte otvarati fajl.

Ažurirajte uređaj i bezbednosni softver i izvršite proveru sistema ako postoji razlog za sumnju da je nešto pokrenuto.

Mnogo ozbiljnija situacija nastaje ako ste već uneli podatke.

Tada reagujemo prema tome šta je otkriveno.

Ako ste uneli lozinku

Odmah otvorite pravi servis direktno, ne preko starog linka.

Promenite lozinku.

Ako ste istu lozinku koristili na još nekom mestu, promenite je i tamo.

Uključite višefaktorsku autentifikaciju.

Proverite prijavljene uređaje i aktivne sesije i izbacite sve koje ne prepoznajete.

Kod imejl naloga proverite i:

• pravila za automatsko prosleđivanje poruka,
• rezervnu imejl adresu,
• rezervni broj telefona.

Napadač može pokušati da sebi ostavi način ponovnog pristupa nalogu čak i nakon što promenite lozinku.

Ako ste uneli podatke kartice

Odmah kontaktirajte banku preko zvaničnog broja ili aplikacije.

Objasnite šta se dogodilo.

Banka može proceniti da li karticu treba blokirati ili zameniti i proveriti transakcije.

Nemojte čekati da se prvo pojavi velika naplata.

Brza reakcija je mnogo bolja od posmatranja računa.

Ako ste dali jednokratni kod

Ovo tretirajte kao hitan slučaj.

Kod može značiti da je neko upravo pokušavao da potvrdi prijavu ili transakciju.

Odmah kontaktirajte odgovarajuću banku ili servis, promenite podatke za prijavu i proverite aktivne sesije.

Ako je preuzet WhatsApp nalog

Otvorite:

WhatsApp → Settings → Linked Devices / Povezani uređaji

Uklonite uređaj koji ne prepoznajete.

Obavestite kontakte drugim kanalom da ignorišu sumnjive poruke koje su možda stigle sa vašeg naloga.

To je i preporuka koju je Nacionalni CERT dao tokom aktuelne WhatsApp fišing kampanje u Srbiji.

Zatim dodatno zaštitite nalog dostupnim bezbednosnim opcijama.

Ako ste poslali novac prevarantu

Kontaktirajte banku odmah.

Ne čekajte sledeći dan.

Objasnite da se radi o prevari i da želite da prijavite spornu transakciju.

Sačuvajte:

• poruke,
• brojeve telefona,
• imejlove,
• snimke ekrana,
• potvrde uplata,
• linkove,
• podatke računa.

Ako je došlo do finansijske štete ili ozbiljne zloupotrebe identiteta, slučaj prijavite i nadležnim organima.

Nacionalni CERT Republike Srbije na svom sajtu ima mogućnost „Prijavi incident“ za incidente iz oblasti informacione bezbednosti.

Ne brišite dokaze prerano

Prva reakcija često je:

„Hoću samo da obrišem sve ovo.“

Ali ako je došlo do ozbiljne prevare, poruke mogu biti važne.

Sačuvajte:

• snimke ekrana poruka,
• imejl sa zaglavljem ako znate kako,
• vreme i broj sa kojeg je stigao poziv,
• broj računa,
• ime koje vam je dato,
• linkove koje ste dobili.

Tek nakon toga blokirajte prevaranta.

Ažuriranja nisu samo dosadne notifikacije

Telefon, računar, internet pregledač i aplikacije treba redovno ažurirati.

Ažuriranja često ispravljaju bezbednosne propuste koji su otkriveni nakon izlaska prethodne verzije.

Nacionalni CERT redovno objavljuje upozorenja o bezbednosnim ažuriranjima za popularne proizvode i softver, što pokazuje da održavanje uređaja nije samo pitanje novih funkcija već i bezbednosti.

Ne odlažite kritična bezbednosna ažuriranja mesecima.

Čuvajte rezervne kopije važnih podataka

Posebno vredne podatke, kao što su:

• fotografije dece,
• dokumenta,
• poslovni fajlovi,
• porodični snimci,

ne treba čuvati samo na jednom telefonu ili računaru.

Dobra rezervna kopija pomaže ne samo kod krađe uređaja i kvara diska, već i kod određenih vrsta malvera poput ransomvera.

Najvrednije podatke čuvajte na više od jednog mesta.

Posebno zaštitite starije članove porodice

Stariji ljudi nisu „naivni“.

Jednostavno su odrastali u okruženju u kojem službeni pečat, glas osobe koja se predstavlja kao institucija ili formalno napisana poruka imaju veliko značenje.

Prevaranti to koriste.

Umesto da roditelju ili baki kažete:

„Nemoj ništa da klikćeš, ne razumeš se“,

dogovorite jednostavno pravilo:

„Ako bilo ko preko telefona ili poruke traži novac, karticu ili kod – prvo me pozovi.“

To je mnogo korisnije od pokušaja da nauče svaki novi oblik prevare.

I decu treba uključiti u porodična pravila

Deca treba da znaju da ni odrasli nisu nepogrešivi.

Možete zajedno imati pravila:

• „U ovoj kući niko ne šalje kod iz SMS-a drugoj osobi.“
• „Niko ne plaća neočekivani link bez provere.“
• „Ako poruka traži tajnu, odmah kažemo nekome.“

Digitalna bezbednost najbolje funkcioniše kada nije tajna tema o kojoj pričamo tek posle problema.

Prevaranti često žele da vas izoluju

Obratite pažnju na rečenice poput:

• „Nemoj nikome reći.“
• „Nemoj zvati banku.“
• „Ne prekidaj poziv.“
• „Ne razgovaraj sa porodicom dok ovo ne završimo.“

To nije slučajno.

Treća osoba može vrlo brzo primetiti ono što žrtva pod pritiskom ne vidi.

Zato je odlična bezbednosna navika:

kada vas neko sprečava da proverite njegovu priču – upravo tada je morate proveriti.

Najbolja zaštita nije strah, već navika provere

Internet ne treba posmatrati kao mesto na kojem iza svakog klika čeka prevara.

To bi nas sprečilo da koristimo sve prednosti koje digitalni svet donosi.

Ali treba razumeti da više ne možemo verovati poruci samo zato što:

• ima logo,
• zna naše ime,
• dolazi sa poznatog broja,
• izgleda profesionalno,
• koristi HTTPS.

Savremena digitalna bezbednost zasniva se na drugom principu:

verujemo tek kada proverimo.

To znači da:

• otvorimo aplikaciju sami,
• pozovemo broj koji već znamo,
• pogledamo adresu sajta,
• pitamo člana porodice,
• uključimo dodatnu zaštitu naloga,
• dozvolimo sebi da ne reagujemo odmah.

Jer prevarant najviše dobija upravo u onih nekoliko sekundi kada uspe da nas ubedi da nemamo vremena da razmišljamo.

Digitalna bezbednost počinje jednim jednostavnim pitanjem

Pre nego što kliknete, uplatite, pošaljete kod ili unesete podatke, pitajte:

„Mogu li ovo da proverim na neki drugi način?“

U ogromnom broju situacija odgovor je – da.

I upravo tih nekoliko sekundi provere može napraviti razliku između obične sumnjive poruke koju ćete obrisati i problema koji će vas danima ili nedeljama koštati vremena, novca i živaca.

Internet prevare se menjaju.

Nazivi kompanija koje zloupotrebljavaju se menjaju.

Poruke postaju uverljivije.

Ali osnovna zaštita ostaje ista:

ne žurite, ne verujte samo izgledu poruke, ne otkrivajte bezbednosne podatke, koristite dodatnu zaštitu naloga i uvek proverite zahtev preko kanala koji sami birate.

Tako digitalna bezbednost prestaje da bude komplikovana IT tema i postaje ono što zapravo treba da bude – jedna od svakodnevnih navika moderne porodice.