Breskva (lat. Prunus persica) je jedno od najomiljenijih letnjih voćki koje nas osvaja svojim sočnim mesom, baršunastom korom i osvežavajućim ukusom.  Pored toga što je izuzetno ukusna, breskva je i bogata hranljivim materijama koje doprinose našem zdravlju.  U ovom tekstu detaljno ćemo istražiti poreklo, sorte, nutritivne vrednosti, zdravstvene benefite, kao i primenu breskve u ishrani i narodnoj medicini.

Poreklo i rasprostranjenost

Breskva potiče iz severozapadne Kine, gde je prvi put kultivisana pre više od 4.000 godina.  Smatra se da je preko Persije (današnji Iran) stigla u Evropu, zbog čega je i dobila latinski naziv persica, što znači “persijska”.  Danas se breskva uzgaja širom sveta, uključujući i Srbiju, gde se uspešno gaji u voćnjacima zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima.

Najpoznatije sorte breskvi u Srbiji

U Srbiji se gaji više sorti breskvi koje se razlikuju po veličini, boji mesa, ukusu i vremenu sazrevanja. Neke od najpoznatijih sorti uključuju:

• Redhaven: Jedna od najpopularnijih sorti zbog svoje otpornosti i izuzetnog ukusa.
• Springcrest: Rana sorta sa sočnim i slatkim plodovima.
• Suncrest: Poznata po velikim plodovima i aromatičnom ukusu.
• Halehaven: Sorta sa čvrstim mesom, pogodna za transport i skladištenje.
• Dixired: Rana sorta sa izrazito crvenom kožom i slatkim mesom.

Ove sorte se uspešno gaje u različitim delovima Srbije, posebno u regionima sa blagom klimom i plodnim zemljištem.

Vitamini u breskvi

Breskva je bogata vitaminima koji su ključni za održavanje zdravlja:

• Vitamin A (beta-karoten): Pomaže u održavanju zdravlja očiju i kože.
• Vitamin C: Jača imuni sistem i deluje kao antioksidans.
• Vitamin E: Štiti ćelije od oksidativnog stresa.
• Vitamini B kompleksa (B1, B2, B3, B6, B9): Podržavaju metabolizam i funkciju nervnog sistema.

Minerali u breskvi

Breskva sadrži i važne minerale koji doprinose opštem zdravlju:

• Kalijum: Reguliše krvni pritisak i funkciju srca.
• Fosfor: Važan za zdravlje kostiju i zuba.
• Magnezijum: Podržava funkciju mišića i nervnog sistema.
• Gvožđe: Neophodno za transport kiseonika u krvi.
• Cink: Podržava imuni sistem i zarastanje rana.

Druge hranljive materije u breskvi

Pored vitamina i minerala, breskva sadrži i druge korisne sastojke:

• Dijetalna vlakna: Pomažu u varenju i održavanju zdravlja creva.
• Antioksidansi: Štite organizam od slobodnih radikala.
• Prirodni šećeri: Pružaju energiju bez naglog povećanja nivoa šećera u krvi.
• Voda: Čini oko 85% ploda, što doprinosi hidrataciji organizma.

Zdravstveni benefiti breskve

Redovno konzumiranje breskvi može doneti brojne zdravstvene koristi:

• Poboljšanje vida: Zahvaljujući beta-karotenu i vitaminu A.
• Jačanje imuniteta: Prisustvo vitamina C i antioksidanasa.
• Podrška zdravlju kože: Vitamin C i E doprinose elastičnosti i sjaju kože.
• Regulacija krvnog pritiska: Kalijum pomaže u održavanju normalnog pritiska.
• Pomoć u varenju: Vlakna poboljšavaju probavu i sprečavaju zatvor.
• Detoksikacija organizma: Pomaže u eliminaciji toksina iz jetre i bubrega.
• Prevencija anemije: Zahvaljujući sadržaju gvožđa.

Negativan uticaj na zdravlje

Iako je breskva generalno bezbedna za konzumaciju, postoje situacije kada treba biti oprezan:

• Alergije: Neki ljudi mogu biti alergični na breskve, što može izazvati simptome poput svraba, otoka ili problema sa disanjem.
• Pesticidi: Breskve su često tretirane pesticidima, pa je važno dobro ih oprati pre konzumacije ili birati organske plodove.
• Digestivne smetnje: Prekomerna konzumacija može izazvati nadimanje ili dijareju kod osetljivih osoba.

Tretiranje breskvi hemijskim sredstvima

U konvencionalnoj poljoprivredi, breskve se često tretiraju pesticidima i fungicidima kako bi se zaštitile od štetočina i bolesti. Ovi hemijski tretmani mogu ostaviti rezidue na plodovima, što može biti štetno po zdravlje ako se plodovi ne operu temeljno pre konzumacije. Zbog toga se preporučuje konzumacija organskih breskvi koje nisu tretirane sintetičkim hemikalijama.

Uvozne breskve

Uvozne breskve često dolaze iz zemalja sa različitim standardima u poljoprivredi, što može značiti upotrebu pesticida i drugih hemikalija koje nisu dozvoljene ili su ograničene u Srbiji. Takođe, zbog dužeg transporta, uvozne breskve se često beru pre nego što sazru, što može uticati na njihov ukus i nutritivnu vrednost. Zbog toga se preporučuje kupovina lokalnih, sezonskih breskvi kada god je to moguće.

Organske breskve

Organske breskve se uzgajaju bez upotrebe sintetičkih pesticida, herbicida i đubriva. One su često bogatije hranljivim materijama i imaju bolji ukus u poređenju sa konvencionalno uzgajanim plodovima. Kupovina organskih breskvi podržava održivu poljoprivredu i smanjuje izloženost štetnim hemikalijama.

Breskva u ishrani beba

Breskve su odličan izbor za uvođenje u ishranu beba, obično od 6. meseca života. Njihova blaga tekstura i prirodna slatkoća čine ih pogodnim za pasirane kašice. Uvek je preporučljivo da se plod prvo oljušti i termički obradi (kuvanjem ili parenjem), kako bi se smanjila mogućnost iritacije digestivnog sistema. Uvođenje se vrši postepeno, uz praćenje moguće alergijske reakcije.

Breskva u kulinarstvu

Breskve su izuzetno svestrane u kulinarstvu i mogu se koristiti na različite načine:

• Sveže: kao užina, u voćnim salatama, sa jogurtom ili muslijem.
• Kuvane i pečene: u kompotima, džemovima, pitama, kolačima i tartovima.
• Sušene: odlične kao zdrava grickalica ili dodatak žitaricama.
• Sokovi i smutiji: osvežavajući napici puni vitamina.
• Zamrznute: mogu se čuvati za zimu i koristiti za kuvanje ili pečenje.
• Slana jela: ponekad se koriste i u kombinaciji sa mesom, posebno u orijentalnoj kuhinji.

Breskva u narodnoj medicini

Breskva se u tradicionalnoj medicini koristi za različite tegobe, a pojedini delovi biljke pripremaju se na specifične načine:

• List breskve:
  • Koristi se za pripremu čaja koji pomaže kod problema sa varenjem i deluje umirujuće.
  • Priprema: Osušeni listovi se preliju vrelom vodom (1 kašičica na šolju), poklopi se i ostavi 10–15 minuta. Pije se 1–2 puta dnevno, po potrebi.

• Koštica breskve:
  • U narodnoj medicini koristi se za pravljenje ulja, koje se koristi spolja za negu kože, protiv upala i kod osetljive kože.
  • Napomena: Koštica sadrži amigdalin (cijanogeni glikozid), koji može biti toksičan ako se konzumira u velikim količinama. Upotreba mora biti pažljiva i uvek uz savet stručnjaka.

• Breskvin sok:
  • Koristi se kao prirodan tonik za čišćenje organizma i osveženje.
  • Priprema: Sveže oprane breskve se blendiraju (po želji procediti), a sok se pije odmah, najbolje ujutru, na prazan stomak.

• Obloge od sveže breskve:
  • Koriste se za osvežavanje i umirivanje kože, naročito kod blažih opekotina, osipa ili iritacija.
  • Priprema: Zgnječena sveža breskva nanosi se direktno na kožu i ostavi 10–15 minuta, pa se ispere mlakom vodom.

• Tinktura od listova breskve:
  • Koristi se kao blago sedativno sredstvo.
  • Priprema: Sveži ili suvi listovi se preliju domaćom rakijom (ili 70% alkoholom) u staklenoj tegli, u odnosu 1:5. Tegla se zatvori i ostavi na tamnom mestu 2–3 nedelje uz povremeno mućkanje, a zatim se procedi i koristi po nekoliko kapi dnevno, uz savet stručnog lica.

Saveti za čuvanje breskvi

Pravilno čuvanje breskvi važno je kako bi se očuvala njihova svežina, ukus i nutritivna vrednost:

1. Nezrele breskve:
   • Ako su breskve još uvek tvrde, ostavite ih na sobnoj temperaturi, dalje od direktnog sunca. Stavite ih u papirnu kesu da bi brže sazrele – prirodni etilen koji plodovi ispuštaju ubrzava zrenje.
2. Zrele breskve:
   • Kada omekšaju i razviju punu aromu, prebacite ih u frižider. Najbolje ih je konzumirati u roku od 2 do 3 dana kako bi se sačuvala sočnost.
3. Isečene breskve:
   • Čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru, najbolje uz nekoliko kapi limunovog soka kako bi se usporilo tamnjenje.
4. Zamrzavanje:
   • Za duže čuvanje, breskve možete oprati, oljuštiti, iseći i zamrznuti. Preporučuje se da se pre zamrzavanja blanširaju (kratko kuvaju i odmah hlade u ledu) kako bi se očuvala tekstura i boja.
5. Sušenje:
   • Breskve se mogu sušiti na suncu, u dehidratoru ili rerni na niskoj temperaturi. Sušene breskve treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama na tamnom i suvom mestu.

Sezonskost i mesečna dostupnost u Srbiji

U Srbiji sezona breskvi traje tokom toplijih meseci i u velikoj meri zavisi od sorte i klimatskih uslova, ali okvirno izgleda ovako:

Maj (kraj meseca):

• Pojavljuju se prve ultra-rane sorte iz plastenika ili sa juga zemlje (vrlo ograničeno i skuplje).

Jun:

• Započinje prava sezona sa ranim sortama kao što su Springcrest i Dixired.

Jul:

• Pik sezone. Najveća ponuda breskvi različitih sorti. Ukus i zrelost su na vrhuncu.

Avgust:

• I dalje velika dostupnost. Srednje i kasne sorte (npr. Suncrest, Halehaven) dominiraju pijacama.

Septembar:

• Završetak sezone sa poslednjim kasnim sortama. Količine su manje, ali plodovi su i dalje kvalitetni.

Oktobar – April:

Van sezone. Na tržištu su uvozne breskve, često nižeg kvaliteta i nutritivne vrednosti, pa se preporučuje konzumacija lokalnih sušenih, zamrznutih ili konzerviranih breskvi.

Zaključak

Breskva nije samo ukusno voće, već i prava riznica zdravlja. Bogata je vitaminima, mineralima i antioksidansima, pomaže varenje, jača imunitet, hidrira telo i podržava zdravlje kože. Bilo da je jedete svežu, u kolačima, sokovima ili kao sušeni plod, breskva zasluženo nosi epitet letnje kraljice voća.